Ово на најбољи могући начин одражава положај Срба у Црној Гори и такозвани градјански концепт државе по владајућем режиму, казао је Владимир Јоковић, предсједник СНП-а на податак да је у јавној управи запослено свега троје Срба, док у Врховном, Апелационом, Управном и Уставном суду ради само један Србин.
Није само проблем у запошљавању него се на Србе врше и многи други притисци.
Нападају се да се не изјашњавају Србима да не говоре српским језиком и да не иду у Српску Православну Цркву, истако је Јоковић.
Они који се томе одупиру не могу наћи посао а ако га случајно нађу онда се уцјењују да не излазе на изборе јер ће добити отказ.
Жалосно је сто не постоји закон о бодовању кандидата за рад у државној служби него је једини услов политичка припадност. Посебно је велики проблем сто нико од Срба не добија посао који објективно заслужује.
Црна Гора је земља чуда посљедњих деценија. Нема ни једне нације што није од истог режима нападана, подсјетио је Јоковић.
Прво су то били Муслимани током рата у Босни па Црногорци у
Либералном савезу потом Албанци у Орловом лету и на крају Срби а сви
скупа су имали само једну кривицу нијесу у том тренутку подржавали
владајући режим.
Притисци на Србе су најбруталнији и најдуготрајнији јер су они и
најупорнији и најхрабрији у борби против власти, оцијенио је Јоковић.
Па тако они који су створили, бранили и сачували Црну Гору сад у њој имају најмање права. Кривицу за овакав статус Срба сносе и они који узимају за себе више права него што им објективно припада. Ово је по свему судећи немогуће промијенити без силаска са власти оних који ово раде. Допринос промјенама морају дати сви часни људи без обзира на националну припадност. Проћи ће и ово несретно вријеме и даће суд о свему. Сви сад у Црној Гори поштујемо и жалимо невине голооточке жртве и њихове породице али још више презиремо и осуђујемо њихове џелате, поручио је Јоковић.
Уколико дође до егзибиционог меча, Новак и Рафа би тиме потврдили да неће учествовати на турнирима у Бечу и Базелу који се играју у том термину, али би се вратили на АТП Тур на Мастерсу у Паризу који почиње 28. октобра
Новак Ђоковић и Рафаел Надал требало би да одиграју егзибициони меч у Казахстану.
Како преноси „Express“, који се позива на Тениски савез Казахстана,
Ђоковић и Надал би требало да се састану 24. октобра на „Барyс Арена“
стадиону који прима 11.578 гледалаца у Нур-Султану у Казахстану.
Дуел два великана светског тениса би требало да буде
„јединствена прилика за младе казахстанске тенисере да науче нешто од
искусних легендарних играча“, наводи се.
Уколико дође до егзибиционог меча, Новак и Рафа би тиме потврдили да
неће учествовати на турнирима у Бечу и Базелу који се играју у том
термину, али би се вратили на АТП Тур на Мастерсу у Паризу који почиње
28. октобра, преноси Б92.
ПодсЈетимо, Србин и Шпанац је требало да одиграју егзибициони меч
прошле године у Саудијској Арабији, али је тај окршај отказао Надал због
наводне повреде чланка.
Тада је њихов потенцијални окршај био у првом плану јер је
Саудијска Арабија била под „паљбом“ због оптужбе да је влада те државе
наложила убиство свог новинара и дисидента Џамала Кашогија у Истанбулу.
Њих двојица је тада, према спекулацијама, требало да профитирају по 1.000.000 долара.
Lider SNP-a Vladimir Joković kaže da će prisustvovati sastanku koji je inicirao pokret „Odupri se“, a na koji su pozvali sve potpisnike Sporazuma o budućnosti.
Poziv pokreta „Odupri se“ uslijedio je nakon što je Skupština
usvojila Prijedlog odluke o obrazovanju odbora za reformu izbornog i
drugog zaknodavstva.
Dio opozicije, koji je glasao protiv, kao razlog je naveo to što među prijedloge nije uvrštena tehnička vlada.
DF je kazao da je na pomolu nova koalicija, koju će da čine DPS i Demokrate, što su odbacili iz najjače partije.
Joković za Antenu M navodi da je SNP partija koja drži do date
riječi, te da će svaku svoju akciju koordinirati sa kolegama iz
opozicije.
Smatra da nije dobro minimalizovati ugovor i dogovor koji su
poslanici potpisali pred građanima. Naglašava da nije dobro sada praviti
neke druge forme i rješenja.
Na pitanje da li smatra da prijedlog DPS-a i Demokrata predstavlja takvo minimalizovanje Joković navodi:
„To je pitanje za Demokrate, vjerovatno oni imaju viđenje svega toga,
ali smatram da ono što je do sada učinjeno takvim potezom nije u duhu
onoga što je potpisano na Trgu u Podgorici“, kaže Joković za Antenu M.
Kada je posrijedi priča o nemogućnosti tehničke vlade lider SNP-a dodaje:
“Ne vidim na koji način bi neko mogao opravdati da to nije suprotno
dogovoru i potpisu poslanika tokom protesta prošle godine“, kazao je
Joković.
Joković navodi da zvanično još nije dobio poziv pokreta „Odupri se“, ali da će se SNP odazvati.
„Naravno mora se dobro izanalizirati šta opozicija i šta Pokret
namjerava i može da uradi u narednom periodu. Ono što nikako nije dobro
je dalje razjedinjavanje opozicije i jednostrane akcije bez obzira od
koga dolaze“, smatra Joković.
Na zasijedanju na kojem je u Skupštini nedavno usvojen Prijedlog
odluke o obrazovanju odbora za reformu izbornog i drugog zaknodavstva iz
DPS-a je, podsjetimo, saopšteno da je izmjenama, između ostalog,
predviđeno da se odluke usvajaju ¾ većinom na Odboru i da se formira
nezavisno nadzorno tijelo koje bi pratilo sprovođenje usvojenih zakona.
Zato im, kako su tada kazali, nije jasno zbog čega je dio opozicije protiv izmjena.
Када дође до стрељишта на Сињајевини, када крене да се пуца, ту више нема ни туризма, ту више нема ни сточара, ту више нема живота
Представници грађанске иницијативе „Сачувајмо Сињајевину“ и Коалиције за одрживи развој
данас су испред Министарства одбране одржали конференцију за новинаре,
на којој су представили петицију за проглашавање Сињајевине парком
природе.
Испред грађанске иницијативе „Сачувајмо Сињајевину“ говорио је Александар Милатовић, који је захвалио Министарству јавне управе на сарадњи приликом потешкоћа које су се јављале у току потписивања петиције.
Милатовић
Он се обратио Влади Црне Горе , инсистирајући да се петиција,
која у електронском формату има преко 3,300 потписа и на папиру преко
6,000, озбиљно схвати и уважи став грађана.
Милатовић је подсјетио и на изјаву министра пољопривреде Милутина
Симовића да ће војни полигон на Сињајевини нанијети ненадокнадиву штету,
на чему му је захвалио у име иницијативе и грађана који су је подржали.
Из иницијативе „Сачувајмо Сињајевину“ министру одрживог развоја и
туризма Павлу Радуловићу поручено је да треба да зна да је приоритет да
Сињајевина буде праг природе.
„Она је била на прагу проглашења парка природе и надамо се да
ће министар Радуловић наћи начина, да ће смоћи снаге да се Сињајевина
прогласи парком природе, јер је то у интересу свих нас, у интересу
грађана, сточара, свих љубитеља природе, у интересу је туризма, у
интересу је људи који живе од те Сињајевине“, речено је на конференцији.
С обзиром да је прокламовано Уставом, додаје он, да је Црна Гора
еколошка држава, сматра да је то највећи степен заштите у једној држави.
„Не може бити већи степен заштите него да се Уставом прогласи
еколошка држава. Наша држава је сама од себе парк природе, и не треба да
долазимо у ситуацију да ми бранимо планине и ријеке и кањоне и не знамо
шта ћемо још сјутра све да бранимо у овој држави. То је наше богатство,
оно припада народу“, истакао је Милатовић.
Са конференције посебна порука послата је министру одбране Предрагу Бошковићу:
„Позивамо га овим путем да одступи од овог сулудог наума, јер
када дође до стрељишта на Сињајевини, када крене да се пуца, ту више
нема ни туризма, ту више нема ни сточара, ту више нема живота“.
Милатовић је истакао да људима из грађанске иницијативе није било
пријатно све ово вријеме, али да на прозивке министра Бошковића нису
хтјели да одговарају.
„Сматрамо и темељни смо у томе да ми нисмо државни непријатељи, да ми
нисмо антидржавни елементи, како нам поручује министар Бошковић.
Штитимо своју планину, та планина припада нама много прије министра
Бошковића и много прије сваке власти и због тога тражимо јавно извињење.
Ми нисмо непријатељи ове државе, ми волимо ову државу. Ова држава се
брани патриотизмом, а патриотизам, и први и основни, је чување природе и
ми то радимо“, закључио је Милатовић.
Представник Коалиције за одрживи развој, Александар Перовић,
позвао је Владу и државу да се саберу и да јавни интерес ставе изнад
приватних.
Перовић
„Ми тамо нећемо да чујемо оружје, бомбе, артиљерију, нити то нама
треба. Ми смо мирни људи који су се окупили око тога да Црна Гора буде
еколошка држава, да живимо од свог рада и природе и сачувамо оно што је
најврједније“, навео је Перовић.
Он је рекао да очекује да ће већ од септембра, прије свега
овом успјешном петицијом, па и другим акцијама, сачувати Сињајевину,
Буковицу и све што су намјерили да сачувају.
Како је навео, петиција за Сињајевину окупила је све патриоте Црне
Горе који се истински боре за природу, за разлику од „кабинетских
еколога“.
Мјештани спремни да блокирају приступне путеве
„Иза ове иницијативе стоје људи који су отишли на Сињајевину. За
разлику од патриота који патриотизам показују тако што носе грбове на
реверима на својим скупоцјеним одјелима, ови људи носе патриотизам у
срцу“, казао је Перовић.
Он је додао да је Сињајевина основала једну нову породицу,
коју чине млади, добри и квалитетни људи који желе да остану у Црној
Гори и да сачувају оно највриједније – културно насљеђе, природу и
традицију.
„Подсјећам све грађане и доносиоце одлука да никада не забораве да је
кроз све ратове Црна Гора сачувана управо зато што смо имали гдје да се
сачувамо, због наш природе – у наша брда и планине. То је сачувало Црну
Гору, нијесу нас сачували ни политиколози, ни министри одбране, нити
политичке партије“, рекао је Перовић.
Он је захвалио сваком посланику који је потписао петицију и помогао им, иако, како је навео, није их било много.
са преса
„То је разочаравајуће, да људи не препозању да оно што су
сами усвојили, кроз Устав, као еколошку државу, да је треба бранити са
људима на терену“, додао је Перовић.
Svečano je bilo juče u Plužinama. Dan opštine je bio prilika da se
podsjeti na rezultate ove uspješne lokalne samouprave u kojoj vlast
vrši SNP. Predsjednik Opštine Plužine Mijuško Bajagić upoznao je
goste sa razvojnim projektima Plužina, značajnim socijalnim merama,
odnosno socijalnim davanjima, po kojima je ova opština prepoznata u
Crnoj Gori, olakšicama i stipendijama za najbolje učenike i studente,
besplatnim udžbenicima za sve đake, podsticaju rasta nataliteta kroz
pomoć mladim bračnim parovima za koje je opština obezbjedila sredstva.
Zatim o mjerama koje opština preduzima kako bi se konkretnim
agrobudžetskim mjerama olakšao život na selu, oslobađanju od poreza
onih koji ostaju na selu, i još mnogo toga. Osim svečane sjednice, u
gradu su se odvijali i kulturni i sportski programi. Bajagi je ukazao
i na, ne baš odgovoran odnos prema ovoj opštini koji ima Vlada i
druge državne institucije. Uprkos tome, može se u jednoj rečenici
opisati rad u ovoj lokalnoj zajednici. Sa ponosom ističemo – i rijec i
djelo ili rečeno-učinjeno. Na zadovoljstvo svih žitelja pivskog kraja.
Delegacija SNP CG u Krušedolu na komemoraciji žrtvama „Oluje“. Potpredsjednik Dragoslav Šćekić, član predsjedništva Miomir Vojinović i član GO Darko Stojanović . Da se nikome više ne ponovi.
Svečanom sjednicom uz prisustvo brojnih zvanica obilježen je Dan Opštine Plužine, a to je bila prilika, kako je kazao predsjednik Opštine Mijuško Bajagić da se podsjete ne samo na jedan od svijetlih datuma iz prošlosti, nego i da istaknu radne rezultate između dva praznika i uslove u kojima rade, ali i, činjenicu da, kako je rekao nemaju “potrebnu podršku Vlade, niti odgovoran odnos državnih institucija i preduzeća čiji je većinski vlasnik država”.
“Već drugu godinu zaredom smo među rijetkim, ako ne i jedina opština,
čije rukovodstvo predsjednik Vlade nije pozvao pred svečanost
obilježavanja Dana oslobođenja da u neposrednoj komunikaciji govorimo o
problemima građana Plužina i postignutim rezultatima. Ne mogu da
razumijem što nije protokolarno realizovan sastanak, ali razumijem što u
vrijeme svog mandata premijer nije posjetio našu Opštinu da postavi
neki kamen temeljac, kao u drugim opštinama, da otvori neki
infrastrukturni objekat. To je rezultat opredjeljivanja sredstava i
zalaganja države za ravnomjeran razvoj ovog dijela sjevera, opštine
Plužine. Sve više stičem utisak da je to iz razloga što smo opština u
kojoj je na vlasti opozicija”, istakao je Bajagić.
Podsjetio je da su jedina opština na sjeveru Crne Gore koja nije korisnik egalizacionog fonda i da su im ta sredstva, kako je kazao, nepravedno uskraćena, kao i da su jedina opština u državi koju je Direkcija za javne radove ‘zaboravila’, za razliku od nekih gdje izvode radove u vrijednosti od više desetina miliona eura”.
“Pored deklarativnog zalaganja iz vrha države o neophodnosti ravnomjernog razvoja, potrebno je da se konačno počne sa realizacijom planova o ulaganju u sjeverne opštine i u Plužine”, poručio je Bajagić.
Poseban višedecenijski problem, koji nikako da bude riješen je, kazao
je Bajagić, odnos Elektroprivrede Crne Gore prema opštini Plužine.
Podsjetio je da je 2010. godine potpisan Ugovor između Opštine i
Elektroprivrede o realizaciji preostalih obaveza EPCG prema opštini
Plužine, nastalih po osnovu izgradnje HE Piva i potapanja teritorije
Opštine, da je krajnji rok za izvršenje obaveza bio 31. decembar 2014.
Godine i da je do sada realizovano tek oko 25 odsto obaveza iz Ugovora.
“Svakome je jasno da će se jedino izgradnjom preostalih
infrastrukturnih objekata, prije svega saobraćajnice i kolektora sa
prečistačem otpadnih voda, stvoriti uslovi za dugoročni planski razvoj”,
kazao je Bajagić i dodao da u Planu javnih nabavki Elektroprivrede za
tekuću godinu nema planiranih sredstava za ovu namjenu, a da na svaki
predlog predstavnika Opštine za održavanjem sastanka na kojem bi se
razgovaralo o ovom problemu, rukovodstvo EPCG odgovara ćutanjem.
Bajagić je kazao da je najveće probleme u Opštini prouzrokovala loša
privatizacija, koja je dovela do likvidacije ili uvođenja stečaja u
preduzeća koja su poslovala u opštini Plužine, osim HE Piva, pa je preko
hiljadu radnika ostalo bez posla, a mala mogućnost za otvaranjem novih
radnih mjesta dovelo je do toga da radno sposobno stanovništvo posao
traži van naše Opštine, što je uzrok velike migracije.
Dan Opštine je bila prilika i da prvi čovjek Plužina nabroji šta su
sve uradili u prethodnom periodu, ali i da najavi nove investicije i
odluke kojima se trude da stvore povoljnije uslove za razvoj stočarstva i
poljoprivrede, kao i na poboljšanju razvoja turizma.
“I pored svih teškoća lokalna uprava uspijeva da rješava prioritetne
probleme iz svoje nadležnosti. Iako je svečana prilika smatrao sam da i o
problemima treba realno govoriti, naravno uz uvjerenje da ćemo uspjeti
da ih prevaziđemo. Sve što smo uradili i planirani opravdava naš
optimizam da smo na dobrom putu da u narednom periodu još više
valorizujemo svoje prirodne resurse”, zaključio je Bajagić.
Predsjednik Skupštine Opštine, Petar Mitrić, kazao je da su
svečanosti prilika, ali i obaveza za „podsjećanje na istorijske datume i
događaje, posebno na događaje kada se branila otadžbina i sloboda“.
“Jedan od tih događaja je bio na današnji dan 1943. godine, kada je
oslobođena teritorija Plužina. Proslava Dana Opštine je praznik koji
nosi poruku poštovanja za prošlost ali i borbe za stabilnu i sigurnu
budućnost. Građani Plužina svjesni veličine i značaja viteških djela
oslobodilaca i antifašista, sa poštovanjem se sjećaju i njeguju njihove
časne tekovine jer je antifašizam istorijski ponos Crne Gore“, istakao
je Mitrić.
Prema njegovim riječima svi oni koji su se borili protiv fašizma
znali su da se sloboda ne poklanja već da je treba osvojiti i svi oni
su, „vođeni idealima pravde, slobode, odani svojoj zemlji, uložili u
njene temelje svoje živote“.
Mitrić se zahvalio predsjedniku Opštine, kao i svima kako na
lokalnom, tako i na državnom nivou koji su dali doprinos u razvoju
Plužina, rješavanju problema i pomoći građanima.
Svečanosti su prisustvovali brojni goste iz društveno–političkog, privrednog i kulturnog života opštine, države, ali i regiona, dok su telegrame uputili, između ostalih, predsjednici države, Skupštine i Vlade Crne Gore, Milo Đukanović, Ivan Brajović i Duško Marković. Upriličen je i bogat kulturno-umjetnički program u izvođenju podmlatka KUD-a “Piva”, Milene Mitrić i Mirjane Jovanović.
NEZABORAVNO DRUŽENJE BIVŠIH UČENIKA SVIH GENERACIJA KOTORSKOG RESURSNOG CENTRA ZA SLUH I GOVOR
KOTOR – Susret svih generacija koje su
završile osnovno i srednje obrazovanje u Resursnom centru za sluh i
govor „Dr Peruta Ivanović“ (nekadašnjem zavodu) u Kotoru, na dirljiv i
veseo način okupio je preko 150 osoba iz svih gradova Crne Gore, kao i
mnoge koji žive i rade u inostranstvu. Oni su imali priliku da uživaju u
izletu Bokokotorskim zalivom, praveći đir brodom „Katica“ i oko dva
peraška školja i nazad do Luke Kotor. U večernjim satima su uz muziku,
igru, večeru i veliku tortu krunisali druženje u Poslovnom centru
„Vukšić” u Radanovićima. Kako se nisu viđali 20-30 godina, na brodu je
sve vrvilo od osmijeha, grljenja i poljubaca, a tu radost ovjekovječili
su zajedničkim fotografijama i snimanjem iz drona.
– Ovo je kao „bratstvo i jedinstvo“, kao da smo braća i sestre, tako osjećamo jedni prema drugima. Hvala Milenku Boškoviću što je uspio da nas okupi. Bilo bi lijepo da ovakve susrete imamo svake godine – kaže Ernad Šutković iz Podgorice. Najstariji učesnik proslave je 83-godišnji Zdravko Vasić iz Herceg Novog, koji je presrećan zbog okupljanja na brodu, iako mnoge ne poznaje, jer su pripadnici mlađe generacije.
Milenko Bošković, pomorac iz Kotora, „glavni je krivac“ za ovaj susret,
organizovao je proslavu koju su niz godina planirali, ali nisu
uspijevali da se okupe. Ovoga ljeta je, uz podršku supruge Hane i Elene Lele Vujović, pronašao ljude dobre volje koji su im pomogli i olakšali organizaciju.
– Prvi put se okupljamo na ovaj način. Ima nas iz cijele Crne Gore, iz
Njemačke, Švedske, Francuske, Italije, iz čitave Evrope, to su bivši
učenici Resursnog centra koje je život odveo na razne strane. Imali smo
želju da se okupimo na zajedničkoj proslavi svih generacija maturanata i
uspjeli smo u tome. Zahvalni smo Rajku Čavoru,vlasniku
izletničkog broda „Katica“, što nam je poklonio ovaj izlet. Pomogli su
nam i Prva banka, Komunalno preduzeće Kotor, Resursni centar, preduzeće
„Velestovo“, „Red- taksi“, a posebno Poslovni centar „Vukšić”, koji nam
je dao veoma povoljne uslove za svečanost s večerom i živom muzikom, da
pijemo i jedemo koliko hoćemo. Autoprevoznik „Blu lajn“ nam je
obezbijedio prevoz do Radanovića. Imam sreću da poznajem sve ove ljude i
da su mi svi izašli u susret. Naše Udruženje gluvih i nagluvih nije
moglo da preuzme na sebe organizaciju ovog događaja, pa sam privatno
morao da se zauzmem i okupim ljude – kaže Milenko za „Dan”.
Iz Rima je došla Sanja Lutovac,iz Pariza Elizabeta Junčaj, Belinda je stigla iz Splita, a Jasmina Hot je doputovala iz Hanovera, sve imaju svoje porodice, rade ili primaju penziju i sebe smatraju uspješnim. Bračni par Vladimir i Slavica Lutovac došao je iz Podgorice. Maja Samardžić iz Ulcinja od 1988. godine, kada je završila školu za frizere u Zavodu, osim sa kumom Šuhrom
iz Bijelog Polja, nije se sretala sa drugaricama i drugovima iz
razreda, a kamoli sa toliko bivših učenika iz svih generacija. Nakon 31
godinu, raduje se što prepoznaje neke prijatelje, a neke je jedva
prepoznala i drago joj je što je evocirala uspomene s njima.
Brodom „Katica“ je upravljao kapetan Aleksandar Crvenko, a svi članovi posade su bili izuzetno ljubazni i pažljivi prema putnicima.
U večernjim satima na svečanoj proslavi, u ambijentu PC „Vukšić“ u Radanovićima, slavljenicima su se pridružili i profesori, bivši direktor Boro Kašćelan i sadašnji direktor Neđeljko Moškov,kao i najmlađi maturanti koji su završili školu ove godine.
Vaterpolo klub Jadran Carine već pet godina drži apsolutnu dominaciju u takmičenjima mlađih kategorija u Crnoj Gori i regionu. Novljani su u prethodnoj sezoni bili najbolji u prvenstvima za mlađe kategorije, sa 21. bodom u konačnom zbiru. Primorac je sakupio 16, Budva 11 bodova, a Kataro, koji je nastupio na jednom takmičenju manje, 11 bodova. Na prvenstvu Crne Gore za igrače 2001. godišta prvi je bio Primorac, drugi Jadran, treća Budva, a četvrti Kataro. Trofej za 2003. godište osvojila je ekipa sa Škvera. Slijedili su Kataro, Budva i Primorac. Novljani su trijumfovali i u takmičenju za 2005. godište. Iza njih su se poređali Kataro, Primorac i Budva. Pehar za 2006. godište našao se u rukama kapitena Primorca, koga su pratile kolege iz Jadrana, Katara i Budve. U takmičenju za godište 2007. trijumfovali su „Jadranaši”, ispred vječitog rivala Primorca, Kataro je bio treći, Budva četvrta. Titula prvaka u konkurenciji najmlađih (2008) otišla je vitrine Budve. Jadran je zauzeo drugo, a Primorac treće mjesto. Jadran je bio prvi i u generalnom plasmanu „Olimpijskih nada” za sezonu 2018/19.
