Категорија: Друштво

Prilikom svakog svog obraćanja DPS zaboravi da kaže da je zbog nesposobnosti, koruptivnih radnji, otimanja od naroda i socijalno ugroženih zauvijek u ovom gradu bačen na političke margine. I ponekad nas začudi Bogdanova briga za svoj grad, kad i on vrlo dobro zna da je skupa sa svojim partijskim drugovima sistematski uništavao i ovaj grad, ali i državu.

Ta DPS vremena, na sreću, ružna su prošlost za ovaj grad. Poslednja dešavanja govore da će i Crna Gora u najskorije vrijeme dobiti novu, odgovornu vlast bez DPS-a i njemu sličnih. Narod želi promjene, jer sve što je moglo da se uništi i otme, već je od strane DPS-a.

Nijesi valjda još zaboravio da su za vrijeme vaše vladavine uništeni Celuloza, Polimka, Agropolimlje, Izgradnja, Gumig, Ciglana, i stotine radnika ostalo bez posla.

Valjda je još u tvom sjećanju period kada ste vašom vladavinom ostavili ni manje, ni više nego 300 deponija u gradu, dok ste u isto vrijeme trovali svoje sugrađane. Tada ste, da te podsjetim, stotine radnika uposlili bez konkursa i zakonskih procedura, a zatim tim istim radnicima slali Upravnu inspekciju da ih ostave bez hljeba.

Nepotizam je tada bio odlika vaše vladavine, tokom koje je predsjednik postavio suprugu za direktorku Komunalnog preduzeća, brata za direktora Agencije, a sina u Polimskom muzeju.

Ne zaboravi ni dvadeset miliona eura duga, kašnjenje od sedam neisplaćenih ličnih dohodaka, uz neuplaćene doprinose i hiljade drugih dugovanja.

Zbog svega navedenog, OO SNP Berane poziva Bogdana Fatića da isto onako kako se odrekao svog beranskog koordinatora Svetozara Marovića – vođe kriminalne organizacije, kako se odriče Miga Stijepovića – učesnika afere „Koverat“, isto to učini i sa Milom Đukanovićem i politikom DPS-a, jer je i laiku jasno da su najveća prepreka evropskom putu naše države korupcija i kriminal, personifikovani u djelovanju DPS-a.

Bogdane, čekamo te u subotu da zajedno sa hiljadama dostojanstvenih građana, na mirnim građanskim protestima dignemo glas protiv lopovluka i anarhije. Ne zaboravi: u 18 sati – Podgorica!

U sklopu redovnih organizacionih aktivnosti Socijalističke narodne partije Crne Gore, u Kotoru je održana sjednica Opštinskog odbora, kojoj je prisustvovao predsjednik SNP CG, Vladimir Joković.

Na sjednici odbora, kojom je predsjedavao Ljubenko Borović, razmatrana je aktuelna politička situacija u Crnoj Gori, a u kontekstu najnovijih društvenih dešavanja.

Predsjednik Joković govorio je Kotoranima o složenim političkim zbivanjima, apostrofirajući najnovije afere, pogotovo aferu „“Koverat“, ali i o građanskim protestima i buntu naroda protiv nepočinstava aktuelne vlasti.

„SNP CG u potpunosti podržava tzv. građanske proteste“, istakao je on i kazao da je u Crnoj Gori potrebno formirati tehničku vladu koja bi pripremila fer i slobodne izbore, kako bi se omogućila stvarna izborna volja građana.

Opštinski odbor SNP Kotor iz svojih redova je predložio za nove članove Glavnog odbora: Slobodana Vukasovića, Slobodana Stojanovića, Jasminu Dragojlović i Đorđa Račića.

OO SNP Kotor je zaključio da se treba uputiti inicijativa opštinskom parlamentu, odnosno svim odborničkim klubovima da se, povodom četrdesetogodišnjice katastrofalnog zemljotresa na primorju, postavi spomen-ploča na kojoj bi bila upisana imena nastradalih Kotorana u ovoj prirodnoj katastrofi.

Sastanak je odrzan u novim partijskim prostorijama OO SNP Kotor.

Dječak Martin Mašanović, pravi je mali heroj ili Super Martin, kako ga drugari zovu. Pobijedio je tumor i nakon pola godine vratio se juče u školu. Tim povodom drugari i učiteljica Osnovne škole “Štampar Makarije” su mu priredili iznenađenje.

Super Martin pobijedio je tumor, a prvi dan u školi bio je pun iznenađenja. Drugari su mu spremili diplomu, jer je savladao “nevidljivo čudovište”.

-Imali smo i za njegove drugare poklon, to su bili ordeni za drugarstvo. Poželjeli smo mu dobrodošlicu u našu školu -rekli su Martinovi drugari.

Za svu podršku i ljubav koju mu je pružila diplomu je dobila i njegova učiteljica Gorica Milačić.

-Martin nam je veoma nedostajao, kako drugarima, tako i meni. Ono što je interesantno je da je on prvi taj koji je bio glavni kad je bila u pitanju neka buka, neki nestašluci. On je bio dio cjeline koji je nedostajao – kazala je učiteljica.

Martin se u školu vratio kao pobjednik, a svi su dobili jednu veliku peticu iz drugarstva.

Izvor: Montenegromagazin.me

Ministarstvo poljoprivrede objavilo je juče poziv za dodjelu podrške u povrtarskoj proizvodnji, kroz ovogodišnji agrobudžet. Bespovratna podrška do 40 odsto vrijednosti investicije daje se za nabavku rasada povrća i/ili sjemenskog materijala dominantno zastupljenih vrsta povrća, kao što su paradajz, paprika, lubenica, dinja, krastavac i kupus.

– Podrška u iznosu do 50 odsto opredjeljuje se za nabavku sadnog, odnosno sjemenskog materijala za uzgoj ranog povrća u plastenicima i uzgoj manje zastupljenih vrsta povrća na otvorenom polju – piše u saopštenju.

Ukupna vrijednost prihvatljivih investicija je do deset hiljada eura, dok poljoprivredno gazdinstvo može ostvariti maksimalnu visinu podrške do pet hiljada eura u toku godine. Minimalna vrijednost prihvatljive investicije iznosi 500 eura.

Rok za dostavljanje zahtjeva na poziv je 1. novembar. Povrtarima je na raspolaganju i podrška od 180 eura po hektaru.

Oskara za najbolji film 2018. godine osvojila je „Zelena knjiga” Pitera Farelija, a trijumf je ostvario i meksički reditelj Alfonso Kuaron, čiji je film „Roma” proglašen za najbolji van engleskog govornog područja, dok je on sam odnio nagrade američke Akademije filmskih umjetnosti i nauke za režiju i fotografiju, siže je ceremonije preksinoćnje svečane 91. dodjele nagrada Oskar, održane u Dolbi teatru u Holivudu.
„Miljenica” Jorgosa Lantimosa, koja je kao i „Roma” imala deset nominacija, osvojila je samo nagradu za najbolju žensku ulogu, odnosno Oskar je otišao u ruke glumice Olivije Kolman. Najboljim glumcem proglašen je Rami Malek za ulogu Fredija Merkjurija u „Boemskoj rapsodiji”.
„Zelena knjiga”, koja je prethodno osvojila i Zlatni globus za najbolju komediju-mjuzikl, a 27. februara biće premijerno prikazana i na 47. Festu, proglašena je najboljim filmom u konkurenciji sa „Romom”, te filmovima „Zvijezda je rođena” Bredlija Kupera, „Crni klanovac” Spajka Lija, „Crni panter” Rajana Kuglera, „Boemska rapsodija” Brajana Singera i „Čovjek iz sjenke” Adama Mekeja.
– Napravili smo ovaj film sa ljubavlju, nježnošću i poštovanjem. Čitava priča ovog filma je o ljubavi. Sve je počelo od Viga Mortensena i bez njega ne bi imali ovo ostvarenje – izjavili su producenti Džim Berk, Čarls Vesler, Brajan Kari, Piter Fereli i Nik Valjelonga, čiji je film odnio i nagradu za Maharšalu Alija kao najboljeg sporednog glumca. Ali je prije dvije godine dobio Oskara u istoj kategoriji za film „Moonlight”. „Zelena knjiga” je priča o afroameričkom muzičaru koji unajmljuje vozača italijanskog porijekla za turneju na jugu. Priča je dobila i Oskara za najbolji originalni scenario koji su, uz reditelja Farelija, napisali i Nik Valjelonga i Brajan Kari.
Kuaron je dobio, međutim, Oskara za režiju, koji mu je na ceremoniji bez voditelja – prvoj takvoj poslije tridesetak godina, uručio kolega Giljermo del Toro, takođe iz Meksika.
Crno-bijeli Kuaronov film na španskom jeziku ušao je u istoriju kao prva Netfliksova produkcija nominovana za najbolji film, a izjednačio se sa filmom „Pritajeni tigar, skriveni zmaj” Anga Lija sa ukupno deset nominacija koje je dobio neki film nominovan za nagradu za najbolje ostvarenje van engleskog govornog područja. Riječ je o poluautobiografskom filmu o meksičkoj porodici iz srednje klase `70-ih godina 20. vijeka, zasnovanom na mladosti 57-godišnjeg Kuarona, koji je ranije dobio Oskara za režiju filma „Gravitacija”.
„Boemska rapsodija” je dobila najveći broj Oskara – četiri, i to za montažu i dvije za zvuk – za montažu i miks, kao i najbolji glavni glumac.
Prvi Oskar dodijeljen na 91. ceremoniji pripao je Redžini King za sporednu žensku ulogu u filmu „Šapat ulice”. Oskarovka je postala i Lejdi Gaga, nagrađena za najbolju pjesmu u filmu „Zvijezda je rođena”, u režiji Bredlija Kupera. Nagrađivana pop zvijezda je rekla da nije stvar u pobjeđivanju, već u neodustajanju. „Nije važno koliko puta padnete, već koliko puta ustanete”, istakla je Lejdi Gaga koja je sa Kuperom dobila prethodno ovacije za izvođenje balade „Shallow” iz ovog filma. Oskar za najbolji adaptirani scenario pripao je Čarliju Vahtelu, Dejvidu Rabinovicu, Kevinu Vilmotu i Spajku Liju za film „Crni klanovac”, koji je Li i režirao. Li je 2015. godine dobio Oskara za životno djelo, ali mu je ovogodišnja nagrada prva u takmičarskom dijelu.
Ceremonija je prvi put od 1989. godine održana bez voditelja.
PRIREDILA:Ž.J.

---

Blago narodu koji slijedi Svetog Simeona i Svetog Savu

Svetom arhijerejskom liturgijom u Sabornom hramu Hristovog vaskrsenja i litijom ulicama Podgorice, do Nemanjine obale na Ribnici, juče je u glavnom gradu obilježen dan Svetog Stefana Nemanje, prepodobnog Simeona Mirotočivog patrona Mitropolije crnogorsko-primorske. Svetu arhijerejsku liturgiju služili su mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije uz sasluženje episkopa, brojnog sveštenstva i molitveno učešće naroda.

Umirovljeni episkop Atanasije Jevtić je čestitajući praznik govorio o Prepodobnom Simeonu Mirotočivom koji je rođen u Podgorici, gdje se sada nalazi i njegov manastir, podsjetivši na zavještanje koje je on ostavio rodu svome – „Zavolite Boga kao što je on zavolio nas”.

– Posvetio se Bogu, zavolio Hrista, znajući da je Hristos zavolio nas i zato su i njegova djeca, njegov rod – svetorodna loza Nemanjića, tako bili slavni i Bogu predani. Njegov najmlađi sin Rastko prvi je proputio tim putem – zavolio Hrista i kao vladarski sin otišao je u Svetu Goru i tamo trasirao granice svoga naroda – rekao je umirovljeni episkop.

Govoreći o Svetom Simeonu, vladika Atanasije je podsjetio da je Nemanja podigao Studenicu – majku svih naših crkava, a onda sa Svetim Savom, uz pomoć svoga sina Stefana Prvovjenčanog, Hilandar.

– To su naši preci, naši oci, naši putovođe, i zato blago narodu koji ga sleduje. Nažalost, i ovdje i na istočnoj strani srpske zemlje ima otpadnika koji se podruguju svojim precima i njihovim zavjetima, no Bog sa njima što kaže naš narod. Mi ćemo ići putem Svetog Nemanje i Svetoga Save – kazao je Atanasije.

On je zahvalio vjernicima koji dovode djecu u sveti hram božji i uče ih da idu putem Svetih Simeona i Save, jer smo svi, od Zete do Raške, od primorja do Prizrena, djeca Svetog Stefana Nemanje i Svetoga Save koji je priveo oca svoga i učinio ga sinom svojim – sin je oca usinio Hristu i on je postao duhovno čedo svoga sina. Episkop Atanasije je našem mitropolitu poželio da sve što radi bude blagosloveno, ističući da su njegove i narodne zadužbine saborni hramovi u Podgorici i Baru, kao i svi ostali hramovi, manastiri, monaštvo, Bogoslovija na Cetinju…

Svetosimeonovsku besjedu, na mjestu gdje je rođen rodonačelnik svetorodne loze Nemanjića, izgovorio je arhimandrit Sava Janić, iguman manastira Visoki Dečani, koji je donio blagoslov svete zemlje Kosovo i Metohije, episkopa Teodosija. Čestitajući praznik otac Sava je kazao da sve što podnosimo u ljubavi Božjoj je blagosloveno, uključujući i jučerašnji olujni vjetar, koji je duvao Podgoricom i koji nije spriječio učesnike litije među kojima je bio i veliki broj djece da sa radošću učestvuju u njoj.

– Crkva Hristova prolazi kroz vjetrove i oluje, i stalno ostaje i opstaje. Duva sada svuda, i u Ukrajini, i na Kosovu i Metohiji, i u Siriji, ali Crkva Božja opstaje. Čini mi se da nikada nije bila jača, iako udara sa svih strana a to nam je Gospod obećao – kazao je Sava.

Podsjetio je da je na Ribnici, prije 900 godina, svjetlost dana ugledao Sveti Simeon Nemanja, otac Svetoga Save koji je utemeljio naš identitet i pokazao šta smo, i šta treba da ostanemo.

Izvor: Dan.co.me

„Oпштина Беране и у 2019. години наставља са активностима у циљу унапређења пољопривредне производње. Из тог разлога извршена је набавка минералног ђубрива „Кан“ које ће бити бесплатно подијељено пољопривредним произвођачима – ратарима са подручја општине.

Секретаријат за пољопривреду, туризам, водопривреду и заштиту животне средине ће поред минералног ђубрива, обезбиједити и стручну помоћ беранским пољопривредницима.

Сходно томе, позивају се пољопривредни произвођачи – ратари са територије општине Беране да у периоду од 20. фебруара до 01. марта дођу лично у просторије Секретаријата за пољопривреду, туризам, водопривреду и заштиту животне средине, (Полимска улица 66, бивша зграда Војног одсјека), ради уписа и евиденције, као и свих додатних консултација о условима за расподјелу истог.

Комисија ће у периоду од 25. фебруара до 05. марта излазити на терен ради контролисања засијаних површина под стрним житима.

Накнадне пријаве неће бити разматране!“, стоји у саопштењу ресорног секретаријата за пољопривреду Општине Беране.

Izvor: Berane.me

Oni su apelovali na građane da ne nose partijska i nacionalna obilježja na proteste, te da njihovi jedini rekviziti budu „grla i šake“

Predsjednici svih parlamentarnih opozicionih partija iz Bijelog Polja, na zajedničkoj sjednici, donijeli su odluku da svu partijsku infrastrukturu stave na raspolaganje organizaciji „97.000 Odupri se“.

„Saglasni smo da se Crna Gora nalazi na političkoj prekretnici i da nakon epiloga koji će uslijediti prije ili kasnije više ništa neće biti isto. Ili ćemo utonuti u potpuni mrak autokratije ili ćemo ući u proces oslobađanja zarobljenih institucija, uspostavljanja vladavine prava i demokratizacije društva“, navodi se u saopštenju koje potpisuju Radosav Nišavić (SNP), Hajro Bučan (URA), Nikola Raosavljević (UCG), Rade Ranitović (DF), Adnan Striković (SDP) i Marko Ljujić (Demokrate).

Oni su poručili da je ključ promjena koalicija svih opozicionih partija i NVO sektora sa građanima Crne Gore i da su zato odlučili da svoje partijske kapacitete stave na raspolaganje građanima.

„Obezbijedićemo prevoz svakom zainteresovanom sugrađaninu za svako naredno okupljanje u Podgorici. Pozivamo partijske drugove i one koji to nisu, prijatelje, komšije i poznanike, da nam se bez političkog deklarisanja priključe, da nam se jave i pridruže karavanu demokratije 23.02.2019“, navodi se u saopštenju.

Oni su apelovali na građane da ne nose partijska i nacionalna obilježja na proteste, te da njihovi jedini rekviziti budu „grla i šake“.

„Svoje, u mnogo čemu značajne razlike, ostavljamo po strani, a kada oslobodimo državu dijalogom ćemo ih rješavati i smanjivati“, zaključuje se u saopštenju.

Izvor: Vijesti.me

• 

• 

Министар спорта и младих Никола Јановић са сарадницима боравио је у радној посјети Општини Беране поводом отварања Омладинског клуба.

На састанку са предсједником општине Драгославом Шћекићем, министар Јановић говорио је о досадашњој успјешној сарадњи, подршци Министарства у изградњи спортске инфраструктуре, као и у спровођењу омладинске политике и пројектима из поменуте области.

Предсједник Шћекић упознао је министра и сараднике са настојањима Општине да унаприједе стање у области спорта, о могућим рјешењима за стару халу спортова, реконструкцији западне трибине фудбалског стадиона, изградњи и обнови спортских полигона и игралишта у појединим мјесним заједницама.

Izvor: berane.me

Danas smo svjedoci pobjede mladosti Bara i slobodnih građana čiji je bunt protiv sječe borova i uništavanja gimnazijskih amfiteatara, tzv.krugova, bila jedinstvena inicijativa sa puno prkosa i avangardnih akcija.

Nema sumnje, bez ikakve političke konotacije, ovaj protest je osvježio Bar i Crnu Goru i dao nadu da u ovom gradu postoji hrabrost, mladalački bunt i vizija grada punog solidarnosti i ekonomskog blagostanja.

Ovaj zakašnjeli čin priznanja greške pokazuje da se građanski puls mora slušati i da se sa pozicija sile ne može ništa dobro postići. Zbog toga odgovorni moraju snositi konsekvence.

U CRNOJ GORI NEMA SOCIJALNE PRAVDE
Svjetski dan socijalne pravde i ove godine Crna Gora dočekuje sa istim problemima kao i ranije. U atmosferi svakodnevih afera koje izbijaju na površinu, ovom važnom pitanju ne može se posvetiti potrebna pažnja. Međutim, evidentno je da aktuelna crnogorska vlast ništa nije uradila na ovom planu.

Suština programskih zalaganja SNP je ostvarenje punog ustavnog principa socijalne pravde. Zato smatramo da bogate i prosperitetne Crne Gore ne može biti bez ostvarenja ovog principa. Socijalno odgovorna država, socijalno odgovorni privrednici i socijalno odgovorni pojedinci cilj su našeg političkog angažmana i uslov stabilnosti našeg društva, održivog razvoja države, po mjeri čovjeka.

Zalažemo se da isključivo ekonomska moć pojedinca ne može da terminiše njegov kvalitet života. Ovo naročito važi za mogućnost kvalitetne zdravstvene zaštite, dobijanja kvalitetnog obrazovanja i ostvarivanje kvalitetnih usluga od strane državnih institucija i javnih servisa. Zalažemo se za ekonomski jaku srednju klasu koje, nažalost, kod nas nema jer bi se tako smanjio ekonomski jaz između najbogatijih i najsiromašnijih građana našeg društva.

To bi bio dobar recept i za stabilnost našeg društva. Ovaj naš programski cilj nije ostvaren jer se stvorio jedan mali broj ekstremno bogatih, a ostatak jedva sastavlja kraj sa krajem. Svaki dan je sve više onih koji nisu u stanju da izmiruju obaveze plaćanja poreza, utrošene struje, vode i svih drugih komunalnih obaveza.

Vlada ne čini ništa da bi se stanje popravilo. Tako, na zahtjev Sindikata i opozicije ne povećavaju zagarantovane lične dohotke koji su najniži u regionu, na zahtjev penzionera, opozicije i nevladinih organizacija ne povećavaju najniže penzije, uz obrazloženje da nemaju para. Uporedo sa ovim zahtjevima Vlada poskupljuje struju, vodu i sve druge dažbine.

Gdje je tu socijalna pravda?

Vlada Crne Gore bi trebala pod hitno da preduzme konkretne mjere u cilju zaštite svojih građana. Pravo je čudo da oni ne vide, a prije bi se moglo reći da neće da vide, u kakvo su stanje doveli veliki broj naših građana. Za svo ovo vrijeme oni troše ogromni novac i zadužuju Crnu Goru.

Dakle, nije problem u nemanju, nego u neadekvatnoj raspodjeli bogatstva. Zato krivimo aktuelnu vlast da je direktno odgovorna za osiromašenje ogromnog broja građana.

Socijalna pravda i demokratija su uslovljene kategorije i jedna bez druge ne mogu, ali je stvarnost u Crnoj Gori drugačija.

Nadamo se da ćemo iduće godine na današnji dan u Crnoj Gori imati neku drugu vlast kojoj je stalo do socijalne pravde i demokratije a samim tim i do boljeg života naših građana.