Категорија: Друштво

Uz protivljenje odbornika koalicije DPS-SD-BS, vladajuća većina, koju čine predstavnici koalicije Zdravo Berane i Demokratske Crne Gore, usvojila je juče na sjednici lokalnog parlamenta odluku o budžetu Opštine Berane za narednu godinu. U uvodom izlaganju sekretar Sekretarijata za finansije Bojan Radošević napomenuo je da je budžet zacrtan na 10.700.000 eura, od čega će se, prema planu, za operativne troškove potrošiti 6.633.600 eura, a za kapitalne investicije 1.819.400 eura. Kazao je da je planirani budžet duplo veći u odnosu na period od prije šest godina kada je DPS izgubio lokalnu vlast u Beranama. Naglasio je da je to pokazatelj da se Berane razvija i da će se tako nastaviti i u narednom periodu, i pored otežavajućih okolnosti izazvanih pandemijom virusa korona.

Sa njim se saglasila i odbornica SNP-a Jasna Knežević, ističući da je budžet planiran na realnim osnovama i u skladu sa zakonom o čemu govori i saglasnost Ministarstva finansija.

– I ovaj plan budžeta govori da se aktuelna vlast u Beranama ima sa čim pohvaliti i da razmišlja o razvoju opštine. Sredstva su raspoređena u skladu sa zahtjevima i mogućnostima, tako da će naša Opština i u buduće biti pozitivan primjer kako se troše sredstva poreskih obveznika – istakla je Knežević.

Slično mišljenje iznio je i odbornik Nove Srpske demokratije Vladan Folić, navodeći da je vrijeme za nama pokazalo da lokalna vlast radi pošteno i odgovorno, a da DPS koči razvoj Berana.

-I ova projekcija budžeta svjedoči da Opština domaćinski usmjeravala sredstva za unapređivanje života i rada u svim oblastima, dok predstavnici DPS-a, kao i ranijih godina pokušavaju da zakoče sve važne investicije potrebne našem gradu – kazao je Folić.

Njegov partijski kolega Bogdan Fatić kazao je da plan budžeta predstavlja spisak želja lokalne uprave i da on nema realno utemeljenje.

-Ovom budžetu nedostaje razvojna komponenta. On se neće sigurno ostvariti onako kako je planiran, kao što to nije bio sličaj ni ranijih godina – kazao je Fatić.

Šćekić: Pošteno i domaćinski
Predsjednik opštine Dragoslav Šćekić je u završnoj riječi u ime predlagača kazao da su sve optužbe predstavnika DPS-a na račun trošenja sredstava i realizacije projekata zlonamjerne i da ne udu u prilog razvoju Berana.

– Mi vodimo računa o svakom građaninu o čemu govori i ova projekcija budžeta. Radimo pošteno i domaćinski kako bi udovoljili svim potrošačkim jedinicama. Uz to grad je preporođen. Sa druge strane, oni koji nas danas kritikuju su za vrijeme vladavine DPS-a enormno zaduživali

opštinu. Mi te dugove danas moramo da vraćamo i da obezbjeđujemo novac za normalno funkcionisanje lokalne uprave. U tome i uspijevamo i siguran sam da će iduća godina, bez obzira na otežavajuće okolnosti, biti godina velikih investicionih ulaganja u Beranama –naglasio je Šćekić.

Izvor: DAN

Предсједник општине Беране Драгослав Шћекић честитао је Божић свим вјерницима у Беранама и Црној Гори који славе по грегоријанском календару.

„У име Општине Беране и у своје лично име, свим вјерницима у Беранама и Црној Гори који Божић славе по грегоријанском календару, упућујем најискреније честитке.

Нека овај велики хришћански празник донесе свим људима оптимизам и снагу да се изборимо за вриједности које ће оплеменити нас саме, наше породице и наше друштво.

Желим вам да у миру и слози прославите најрадоснији празник, заједно са својим најмилијим“, стоји у честитки предсједника општине Беране Драгослава Шћекића.

Izvor: https://berane.me

Predsjednik opštine Berane Dragoslav Šćekić poručio je da će se na mjestu porušene dvorane pod Jasikovcem graditi nova moderna sportska hala prilagođena osobama sa invaliditetom. On je kazao da je to još jedan u nizu projekata čija će realizacija doprinijeti da Berane postane sportsko -rekreativni centar na sjeveru Crne Gore.

–Ono što planiramo u budućem periodu jeste upravo sportsko-rekreativni turizam. U našim budućim planovima jeste da rekonstruišemo porušenu halu sportova, da je prilagodimo licima sa invaliditetom, kako bi mogli u toj hali da obavljaju određene sportske aktivnosti, a i da organizujemo takmičenja na širem, međunarodnom nivou. U okviru toga nastojimo da Medicinski centar u Beranama dobije ulogu regionalnog.Na taj način bismo zaokružili ciklus koji se tiče sportsko-medicinskih sadržaja, čime bismo imali jednu ozbiljnu ponudu ne samo na nivou Crne Gore, već i na međunarodnom nivou- kazao je Šćekić.

Stara hala pod Jasikovcem, podignuta osamdesetih godina prošlog vijeka, urušila se pod teretom velikog snijega 2012. godine. Iz lokalne uprave odmah nakon rušenja najavljivano da će ubrzo doći do sanacije pomenutog objekta. Umjesto toga, srušena sportska dvorana se, bez ikakve zaštite, našla na meti brojnih kradljivaca koji su do sada sa nje odnijeli na stotine kvadrata bakarnog krova i metalnih elemenata, kao i različite dijelove raspoloživog inventara. Tako danas ovaj nekadašnji hram sporta odaje sliku koja nije svojstvena urbanim sredinama.Sanacija dvorane nije izvršena iako je prije tri godine iz Ministarstva održivog razvoja i turizma saopšteno da će ubrzo biti raspisan konkurs za izbor najboljeg arhitektonskog rješenja za prostor stare hale sportova u Beranama. Tada je rečeno da projektni zadatak po kome će biti raspisan konkurs predviđa da se uz obnovu sportskog terena osmisli rješenje koje će uključivati i kongresnu salu, kao i dodatne prostore koji će služiti u sportske, kulturne i turističke svrhe.

Iz lokalne uprave navode da prethodna Vlada nije preduzela ništa da ispuni data obećanja po pitanju revitalizacije prostora na kom se nalazila stara dvorana.

-Predstavnici lokalne uprave su po pitanju uređenja prostora stare sportske dvorane još 2017. godine ostvarili kontakt sa predstavnicima Ministarstva održivog razvoja. Tada je rečeno da će pomenuto ministarstvo raspisati konkurs za izbor najboljeg arhitektonskog rješenja za prostor stare hale sportova u Beranama. No, po tom pitanju nije urađeno ništa, pod izgovorom da za te namjene nijesu obezbijeđena sredstva. Zato se sada, došlo na ideju da se na tom mjestu gradi dvorana prilagođena osobama sa invaliditetom u nadi da će ta inicijativa biti pretočena u djelo – kazao je Vladimir Đaković, menadžer Opštine Berane.

Rekonstruišu zapadnu tribinu stadiona
U Beranama je u međuvremenu izgrađena nova savremena sportska hala na lokaciji kraj fudbalskog stadiona na kom je renovirana istočna tribina. Već naredne godine počinje rekonstrukcija zapadne tribine, čime će, kako tvrdi Šćekić, biti upotpunjena sportska infrastruktura u Beranama i stvoreni najbolji uslovi za treninge kako za kolektivne, tako i za individualne sportove. On je kazao da će, po planu, rekonstrukcija zapadne tribine iziskivati finansijska izdvajanja od preko milion eura i da će se projekat realizovati u partnerskom odnosu Fudbalskog saveza Crne Gore i Opštine Berane.

– Završena je izrada projektne dokumentacije i očekujemo da dobijemo revidovan projekat narednih dana. Nakon toga, početkom naredne godine, krećemo u raspisivanje tendera za prvu fazu radova na rekonstrukciji zapadne tribine Gradskog stadiona – naglasio je Šćekić.

S obzirom na to da je jedan od segmenata projekta „Tara, Adrenalin i Rafting avantura (T.A.R.A.), koji realizuju Plužine i Foča, bezbjednost turista i posjetilaca lokacija na području tih opština, na sastancima nadležnim službi razgovara se upravo o toj temi. Četvrti po redu koordinacioni sastanak, naglasili su organizatori, bio je posvećen načinima i spasavanja na planinama, kao i načinima potrage i spasavanja na bijelim vodama (divljim vodama) i kanjonima.

-Uz predstavljanje primjera pozitivne i negativne prakse spasavanja na teritoriji dvije države, predstavnici službi spasavanja su upoznati i sa filozofijom spasavanja, obukom koju je neophodno proći da bi se postao spasilac, prioritetima i fazama spasavanja i procjenom okoline situacije. Učesnicima sastanka predstavljena je lična oprema neophodna za spasioca na divljim vodama, a imali su priliku da pogledaju fotografije i video snimke o postupanju u slučaju potrage i spasavanja na brzim vodama, saopštili su organizatori.

Sastanku su prisustvovali predstavnici civilne zaštite, policije,zdravstvenih ustanova,vatrogasnih službi i udruženja,Službi zaštite i spasavanja i Gorske službe spasavanja dvije opštine. Projekat T.A.R.A. finansira Evropska unija, a realizacija aktivnosti trajaće do 1. novembra naredne godine.

Danas su, povodom Dana oslobođenja Podgorice, delegacije SNP CG i SOBNOR-a položile vijence na Spomenik partizanu-borcu na Gorici. Ovim činom nastavljamo tradiciju poštovanja ovog značajnog datuma i zalaganja za istinske antifašističke vrijednosti za koje su se naši preci borili. Svim Podgoričankama i Podgoričanima želimo srećan Dan grada, kao i slavu Sveti Nikola svima koji slave. Sigurni smo da Podgorica, uprkos uznapredovaloj pandemiji koronavirusa, ima šansu da nastavi sa sveukupnim razvojem i da se pretvori u istinsku, modernu metropolu, na ponos cijele Crne Gore.

Из Которске бискупије и Исламске заједнице кажу да су измјене Закона биле неопходне, међутим истичу да није било довољно времена да се проучи нови Закон и понуде сугестије

Митрополија црногорско-приморска и остале епархије Српске православне цркве у Црној Гори задовољне су измјенама Закона о слободи вјероисповијести, јер тај акт није дискриминаторски и не атакује ни на једну вјерску заједницу у држави. То је синоћ у изјави за Дан казао администратор Митрополије и епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, који наводи да је упознат са текстом акта и ако је Влада и у коначном усвојила онај текст који је њима предочен, онда је то прихватљиво рјешење.

“Видио сам тај текст закона и уколико нема неких додатака, ја сам потпуно сагласан са тим што је предложено. Ово је сигурно напреднији и савременији закон од оног који је раније усвојен и у њему се нијесу нашле одредбе које су третиране другим актима, као што су чланови о имовини. Ако су имовинска права свих регулисана Законом о својинско-правним односима, онда нема разлога да се то питање уређује законом о вјерама”, казао је Јоаникије.

Сматра да су новим актом све вјерске заједнице коначно једнаке.

“У овом закону се не помиње ниједна вјерска заједница и он важи за све подједнако и без дискриминације”, истакао је Јоаникије.

Канцелар Которске бискупије Роберт Тонсати за Дан је казао да они нијесу изнијели никакав конкретан став на измјене закона, јер им није остављено довољно времена за то.

“Ми не можемо заузети став ако нам оставе два до три дана да о томе промислите. То је наша службена изјава, не заузимамо никакав став док се темељно не проучи тај текст промјена”, навео је он.

Тонсати је сагласан да су потребне измјене постојећег Закона о слободи вјероисповијести.

“Оне су биле потребне и када се он усвајао. Ми нисмо никада били сагласни са свим рјешењима из тог закона”, казао је канцелар Которске бискупије.

Директор Медресе у Тузима Фуад Чекић је рекао да Исламска заједница сматра да су измјене закона биле потребне, али да им није остављено довољно времена да дају неке веће сугестије.

“Исламска заједница је дала сугестије министру правде како би допринијели укупној клими дијалога, али ипак рок који нам је остављен био је прекратак да бисмо дали неке веће сугестије. Да бисмо дали предлоге, требало је да сазовемо сва тијела Исламске заједнице, а то није било могуће за тако кратак временски период од три дана. Мислимо да се новим законом допуњава претходно законско рјешење, измијењено је доста тога, разрађена је систематика регистрација вјерских заједница и друге ствари. Овим измјенама је коригован добар дио закона”, казао је Чекић.

Представници Барске надбискупије, Которске бискупије, Исламске заједнице у Црној Гори и Јеврејске заједнице Црне Горе оцијенили су, разговарајући о Предлогу измјена и допуна Закона о слободи вјероисповијести, да је рок за евентуалне сугестије са њихове стране кратак да би могли послати званични став. Поручили су да цијене напор нове Владе и ресорног министарства да се побољшају законска рјешења.

Izvor: https://www.in4s.net

Подијељено 230 јагњица за 26 пољопривредних произвођачa.

У циљу унапређења сточног фонда, а у складу са планом Агробуџета Општине за 2020. годину, Општина Беране је посредством Секретаријата за пољопривреду, туризам и водопривреду наставила са подршком развоју пољопривреде, па је у складу са тим извршена набавка и расподјела 230 приплодних јагњица.

Двадесет и шест (26) пољопривредних произвођача са територије општине остварило је право на јагњад. Расподјела је извршена на новој сточној пијаци у Беранама.

Предсједник општине Беране Драгослав Шћекић казао је овом приликом да му је посебно драго што из дана у дан имамо све више заинтересованих младих људи да се баве пољопривредом.

„Можемо слободно рећи да се пољопривреда у наш крај враћа на велика врата. Средства која опредељујемо за развој сточарства увећају се из године у годину. Општина Беране, посредством ресорног секретаријата, помаже у континуитету пољопривредним произвођачима, обезбјеђивањем донација и субвенција„, рекао је предсједник.

Подсјетио је да раније у Општини није постојао Секретаријат за пољопривреду, тако да су средства која су била издвајана за развој пољопривреде и сточарства у том периоду била минимална.

„Данас имамо озбиљан Секретаријат, имамо квалитетне пољопривредне произвођаче и средства која издвајамо за унапређење пољопривреде сваке године увећавамо“, истакао је Шћекић и додао:

„Недавно смо, у циљу унапређења домаће производње, додијелили грла стеоних јуница. То радимо већ другу годину заредом, како би доприњели повећању броја сточара и пољопривредних произвођача у различитим областима“.

Унапређује се путна инфраструктура

Предсједник је подсјетио да развој пољопривреде у Беранама прати унапређење путне инфраструктуре.

„У многим селима смо урадили нове путеве, водоводе, поставили асфалт, а таквих активности ће бити убудуће још више.

Све то указује да је нама, као локалној власти, циљ да се у овом крају сточарство развија, односно да се врати на ниво од прије неколико деценија“, нагласио је он.

Поручио је на крају да је важно да села живе, наглашавајући да је опстанак села битан за град и државу. Истакао је да је га радује што су данас присутни млади људи у већини, као и да је потребно да их буде што више.

„У том правцу и у правцу нових издвајања, повећавања броја пољопривредних произвођача и сточара, вама и вашим породицама желим вам свако добро и напредак. Да се из године у годину гледамо у бољим у условима и са већим приходима. Уједно вам честитам предстојеће новогодишње и Божићне празнике“, закључуо је предсједник општине у свом обраћању.

Секретар за пољопривреду, туризам и водопривреду Божо Премовић нагласио је да је Општина Беране испунила обећање дато прошле године, а које се тицало тога да ће наставити да ради на побољшању сточног фонда.

„Данас имамо 26 апликаната који су предали потребну документацију, од чега је више од пола почетника. Ми смо ту да вас подржимо како би увећали број пољопривредних газдинстава на нашој територији“, казао је Премовић, честитајући уједно свима присутнима предстојеће празнике.

Подсјетимо, Секретаријат за пољопривреду Општине Беране недавно је расписао Јавни позив за додјелу јагњица, на који се јавило 26 заинтересованих лица са територије општине. По завршетку јавног позива, стручна комисија и секретар су обишли све подносиоце захтјева и након тога сачинили бодовну листу и одредили критеријуме бодовања. Приоритет су имали млађи брачни парови који живе на селу, незапослена лица… Укупно је подијељено 230 јагњица, чију испоруку је извршила ДОО „Франца“ из Бијелог Поља.

Izvor: https://berane.me

Спомен обиљежје у част писца, сликара и карикатуристе Зулфикара Зука Џумхура и обновљена спомен плоча оснивачу града, краљу Твртку И Котроманићу откривене су данас у Херцег Новом

Спомен обиљежја поставила је Општина Херцег Нови, а свечано су их открили амбасадор Босне и Херцеговине у Црној Гори, Бранимир Јукић и предсједник Општине, Стеван Катић.

Плоча са медаљонским ликом Зука Џумхура постављена је на објекту у Старом граду, у близини градске пијаце и кафане ”Херцеговина” у којој су Новљани често сретали умјетника са чувеним приповједачким даром.

”Данас, 100 година од Зуковог рођења, коначно откривамо спомен обиљежје у част овог свестраног умјетника, које подсјећа и поручује да су Зуко и Херцег Нови једно другоме припадали. Изузетна ми је част и велико задовољство што и на овај начин потврђујемо да Зуко и даље живи у срцима, сјећањима и причама његовог ”града пјесника и давних јунака”, казао је Катић.

Он је подсјетио да је овај мајстор цртачког приказивања и писменог казивања, учењак и боем, ходољубац и грађанин цијелог свијета живио у Херцег Новом 20 година и из њега се прије три деценије преселио у легенду.

”Баш у Новом сусрело се све оно за чиме је трагао овај свестрани умјетник и освједочени хедониста – инспиративни предјели, разнолики укуси и људи различитих погледа на свијет, који цијене бесједу”, рекао је предсједник Општине.

Говорећи о значају који је Џумхур имао за Херцег Нови, Катић је истакао да су ”захваљујући овом умјетнику живог духа и непоновљивог приповједачког талента, остали записи који су слика прошлости, али и душе нашег града, коју је Зуко препознао.”

Ријечи захвалности предсједник Општине је упутио интелектуалцима који су иницирали постављање спомен обиљежја, Секретаријату за културу и образовање, вајару Николи Косићу, архитекти Срђану Марловићу и свима осталима који су допринијели да Херцег Нови добије спомен плочу у Зукову част.

”Приликом откривања спомен обиљежја Алекси Шантићу на Белависти, Џумхур је казао да је дивно што ће грађане и њихове госте, бар некада када шетају, предводити пјесници.  Од данас, и сам Зуко је међу њима, са којима је друговао: Андрићем, Костићем, Ћопићем, Раичковићем, Лалићем. Дух легенде југословенске умјетности, његови цртежи и ријечи живјеће међу нама у вјечном новском камену и свакога дана нас подсјећати на једно више осјећање живота и свијета.

Хвала Зуку што је у наш град дошао на неколико дана, а остао двије деценије. Хвала му на титули ”Херцег међу градовима”. Хвала му за богатство слика и ријечи блиских људима, које ће и пред будућим генерацијама добро и живо откривати и освјетљавати Херцег Нови и његову душу”, закључио је Катић.

Амбасадор Јукић се захвалио Херцег Новом на подизању плоче Зуку Џумхуру. Казао је да је умјетник по био рођењу Коњичанин, а по опредијељењу Новљанин.

”Он то није доказао само својим карикатурама, својим ходољубљима, својим путописима, већ и самим менталитетом и начином како је приказивао живот, и заиста – вриједностима које је заступао. Мени је заиста драго да Херцег Нови дијели те вриједности. Зуко Џумхур је човјек који спаја, који је регионална појава и заиста ми је драго да у овим временима обраћамо пажњу на ствари које нас спајају”, поручио је Јукић.

Посебна захвалност упућена је породици Зука Џумхура, његовој кчерки Донизади, која је имала жељу да присуствује откивању спомен обиљежја, али је због епидемиолошке ситуације била условљена да ипак не допутује у Херцег Нови.

Иницијативу да Зуку Џумхуру буде постављено спомен обиљежје у граду који је волио покренула је група Новљана, 14 херцегновских интелектуалаца, књижевника, новинара, сликара, међу којима је и академски сликар Војо Станић. Секретаријат за културу и  образовање и Општина Херцег Нови спровели су потребне законске процедуре и успјешно реализовали ту идеју.

Медаљон са Зуковим ликом дјело је Новљанина, академског вајара Николе Никше Косића, док је пројекат постављања плоче био задужен још један Новљанин, архитекта и конзерватор, Срђан Марловић.

Обновљена спомен плоча оснивачу града, краљу Твртку I Котроманићу

Церемонија је настављена подно Сахат куле, гдје су Јукић и Катић открили обновљену спомен плочу краљу Твртку И Котроманићу, који је утемељио Херцег Нови прије више од шест вијекова.

Спомен плоча у част оснивача града првобитно је постављена поводом 600 година од оснивања, још 1982. године. Прије око двије године плоча се одломила и пала, због чега је Општина Херцег Нови кренула у њено обнављање и она од данас поново свједочи о историји Новог, у пролазу испод тврђаве која је симбол града.

На плочи су уклесани лик краља Твртка И и текст из оригиналне повеље о оснивању града, која се чува у дубровачком архиву. Откривању плоче претходио је перформанс, у оквиру којег је краљ Твртко И на капији града, праћен витезовима, прочитао цитат из повеље о оснивању града.

Откривању два спомен обиљежја присуствовали су и конзул Републике Србије у Херцег Новом, Зоран Дојчиновић, посланице државне Скупштине из Херцег Новог, Данијела Ђуровић и Тамара Вујовић и челници Општине Херцег Нови.

Церемонију откривања спомен обиљежја Зуку Џумхуру употпунио је звук флауте, захваљујући наступу Иване Петковић, професорице у Музичкој школи Херцег Нови. У програму откривања обновљене спомен плоче краљу Твртку И учествовали су Градска музика Херцег Нови и ”Витезови Светог Стефана”.

Јукић: Херцег Нови примјер међуградске сарадње

Откривању спомен обиљежја претходио је састанак амбасадора Јукића и челника Општине, у Кабинету предсједника. У фокусу разговора били су туризам и добра сарадња Херцег Новог са побратимским градовима и општинама у Босни и Херцеговини.

Јукић је истакао да је Херцег Нови град који може бити примјер за обје државе, на који начин локална заједница може остварити сарадњу са својим побратимским градовима.

Осврћући се на актуелну ситуацију узроковану пандемијом вируса корона, Јукић је казао да му је драго што је Херцег Нови, као традиционална туристичка дестинација за држављане Босне и Херцеговине, одржао тај имиџ упркос кризи.

”Херцег Нови је бренд туристичко име у Босни и Херцеговини, не само због мора, већ и због културне понуде. Ја само могу подржати инцијативе које ради локална заједница у Херцег Новом”, поручио је Јукић након састанка.

Предсједник Катић је казао да је током пријема најављено отварање заједничког граничног прелаза на Ситници у наредних неколико мјесеци, што је договорено на државном нивоу.

Он је посебно похвалио успјешну сарадњу са босанскохерцеговачким градовима када су у питању реализације прекограничних пројеката који се финансирају из европских фондова. Како је рекао, Херцег Нови ће наставити да буде поуздан партнер побратимским и пријатељским градовима, на обострану добробит и задовољство.

DVODNEVNA KONFERENCIJA SAVJETA ZA REGIONALNU SARADNJU

Savjet za regionalnu saradnju će u sklopu dvodnevne konferencije koja počinje danas putem interneta obilježiti početak rada prve tematske regionalne omladinske laboratorije o zaposlenosti mladih, čiji je cilj da se podstakne dijalog između donosilaca politika i mladih ljudi kako bi se razmotrila glavna pitanja i usaglasile ključne preporuke za region koje će se sprovoditi u kasnijoj fazi procesa.

Više od 21 odsto stanovnika zapadnog Balkana čine mladi ljudi između 18 i 24 godine. Jedna četvrtina njih se ne školuje, nije zaposlena, niti se na neki drugi način osposobljava, 51 odsto mladih najviše brine zapošljavanje, 59 odsto vjeruje da finansijska nesigurnost doprinosi radikalizaciji i nasilnom ekstremizmu, a zabrinjavajućih 71 odsto mladih ljudi bi razmislilo o odlasku iz regiona i radu u inostranstvu.

Izvor: DAN

Episkop budimljansko-nikšićki i administrator Mitropolije crnogorsko-primorske Joanikije kazao je da je predsjednik Crne Gore Milo Đukanović “pogrešno razumio da je osnivanje Episkopskog savjeta 2006. bio korak ka odvajanju Crkve u Crnoj Gori”.

Joanikije je, kako je saopšteno iz Mitropolije crnogorsko-primorkse naveo i da je Đukanović “nije shvatio da je prva dužnost tog Savjeta čuvanje jedinstva Srpske Pravoslavne Crkve”.

On je reagovao na intervju Đukanovića agenciji Beti, u kojem je predsjednik Crne Gore, između ostalog, rekao da je sa pokojnim mitropolitom Amfilohijem odmah nakon referenduma o nezavisnosti 2006. razgovarao o tome da se crkva u Crnoj Gori zove Pravoslavna, bez nacionalnog predznaka, i da “ta ideja na startu nije bila odbačena”

“Budući da je blaženopočivši Mitropolit predložio osnivanje pomenutog Savjeta, on je i tim potezom kao i ukupnim arhipastirskim djelovanjem dao veliki doprinos crkvenom jedinstvu. Sa blaženopočivšim se moglo slobodno razgovarati na različite teme, ali o raskolu i odvajanju od svetosavskog trona nije. Nikad, i ni u jednoj prilici”, naveo je Joanikije.

Dodao je da je “kobna bila greška Đukanovića što je povjerovao da može izmanipulisati Crkvu i ličnosti kakav je bio Mitropolit Amfilohije”.

“Bezuspješno je i sa nekom vrstom opsjednutosti ulagao veliki napor u taj ćorav posao. Blaženopočivšem nije dao mira dok je hodao po zemlji, a sada pokušava da ga svojim klevetama uznemiri i na onom svijetu. Đukanoviću ostavi već jednom Mitropolita na miru”, kazao je Joanikije.

On je naveo i da Đukanović, “za koga se piše i govori da ima najviše nezakonito stečene imovine u Crnoj Gori (i šire) hoće da provjerava kako je Crkva sticala imovinu za posljednjih osam vjekova”.

“Principijelno, nema što. Svi su jednaki pred zakonom osim predsjednika. Milo takođe kaže da je on htio da oslobodi Crkvu u Crnoj Gori od srpsko-crnogorskih podjela. On koji je za tri decenije svoje vladavine istrajno i ostrašćeno zavađao i dijelio braću, rođake, komšije. Jedan te isti narod, s tim što se od 1945. godine, različito izjašnjavaju. Ruku na srce, vjerujem da ih je htio “izmiriti”, ali tako da Srba nestane. Blaženopočivši Mitropolit Amfilohije je, naprotiv, svoju dušu i cijelo svoje srce založio da sav od Boga povjereni mu narod oslobodi od mržnje i nataloženih zabluda, podjela, brozomore i ostalih pošasti. Da svi budu slobodni i časni ljudi pa nek se izjašnjavaju po svojoj savjesti kako hoće. Mitropolitova vizija je bila sloboda i bratska sloga, a Milova teror i Goli Otok”, navodi episkop budimljansko-nikšićki i administrator Mitropolije crnogorsko-primorske.

Izvor: https://borba.me