Изложба указује на кретања у развоју позоришне умјетности и продукције на простору Црне Горе од раних облика сценског израза до савременог театра на локалном и националном нивоу.
О поставци ће говорити ауторка Маројевић, док ће изложбу отворити Рајко Радуловић, драматург Краљевског позоришта „Зетски дом“. Медијаторка изложбе је Јелица Вукчевић, чланица нашег глумачког ансамбла.
У циљу поштовања епидемилошких мјера, број посјетилаца одређен је на двадесет, а изложба ће бити отворена 30 дана у фоајеу Краљевског позоришта, радним данима од 10 до 13 часова и од 18 до 20 часова, обавијестили су из Краљевског позоришта „Зетски дом“ на Цетињу.
Отварање изложбе „Наша права нашим ријечима“ у Стакленој галерији
Културног центра „НиколаЂурковић“ у Котору испратили су у највећем броју
чланови Ученичког парламента Основне школе „Његош“ на Бенову. Они су
пажљиво ишчитавали текстове испод живописних илустративних паноа,
нацртаних једноставним „дјечјим цртежом“ и осликаних јарким бојама.
Поставку чини 30 радова на којима је приказан по један члан Универзалне
декларације о људским правима, сликом и наративно на нашем језику. За
осмишљавање поставке у се побринула Александра Томовић,
уредница програма за дјецу и младе при Културном центру „Никола
Ђурковић“, а кроз сарадњу са посленицима Амбасаде Мексика у Београду,
који су носиоци пројекта.
– Ово је начин да се дјеца уче раду парламента, кроз демократску дискусију, сјајна повезница са Конвенцијом о људским правима. Имају могућност да неке кључне чланове представе у својим одјељењима, разматрањем начина одбране својих права на релацији наставник-ученик – управа школе, каже за „Дан“ професорка Тамара Радоњић, која врши дужност директора ОШ „Његош“.
– Испод сваке слике на зиду исписано је 30 чланова Декларације на шпанском и на нашем језику, о основним људским правима која никако не би смјела бити угрожена у свијету, јер представљају универзалну вриједност. То су препоруке друштву о правима која сваком човјеку, без обзира на његову боју коже, расну припадност, било какво опредељење, не смију бити никада угрожена. Свједоци смо да у свијету данас има пуно простора да се то унаприједи. Драго ми је што су ту и ученици, који ће у будућности бити носиоци заштите права, казао је Владимир Бујишић, директор Културног центра. Мотивишући присутне да пажљиво ишчитају сва права, Маја Мршуља, предсједница Скупштине Општине Котор, позвала је ученике да у складу са епидемиолошким мјерама посјете градски парламент и науче како се борба за људска права остварује у пракси код нас. Изложба ће бити отворена до 15.маја.
KNJIGA „VASKRSLA JE CRNA GORA” RADULA BOJOVIĆA PROMOVISANA U PODGORICI
Knjiga epskih pjesama „Vaskrsla je Crna Gora”, autora Radula Rada Bojovića, predstavljena je u Plavoj sali Srpske kuće pred podgoričkom publikom. Djelo je objavljeno u izdanju NVU Društvo „Vojvoda Mina” iz Podgorice, a na promociji su govorili književnicihadži Radovan Radović i mr Slobodan M. Čurović Apis, kao i vajar Milutin Ranković, koji je pozdravio skup zdravicom. Radovan Radović je istakao da knjiga „Vaskrsla je Crna Gora” pjeva o plemenima i pravoslavlju. – Kada bira ličnosti koje ugrađuje u spjevove, Bojović to radi sa mjerom, bira one koje koji su mu bliski i u kritičnim momentima bili dostojni i na braniku svetinja. On pjeva o praznicima, slavama. Njegov stih je deseterac i osmerac, čist, jasan, pjevljiv uz gusle, i u pravoj mjeri predstavlja događaje i ličnosti. Oni su vjerna svjedočanstva i najava vaskrsenja Crne Gore. Rade Bojović je skupio snage da stihom krene u svjedočenje za sve nas, starije i mlađe, jednog neuobičajenog, do sada nezabilježenog hoda. To je molitveni hod, Hristov hod, jer ovo što se desilo u Crnoj Gori je nešto iznad toga. Mr Slobodan Čurović je kazao da su „svakom narodu potrebne oči, da bolje vidi sebe, da bi čuo pretke”. – Glas Rada Bojovića jeste nastavak nebeske liturgije, nova litija i novo srpsko buđenje, odbrana istine, molitvište što Božije ište, u crne dane, kada su rijeke Đedovih čeda svjedočile snagu vjere protiv obuzetih, bez krsta, što ne znaju za sramove, što su nečastivog stavili amove. Divnu muziku, treperavo srce ljubavi litija podario nam je Rade Bojović, hronologiju vraćanja u čistotu, u prvotno, kada nas je usložio, obodrio, on vojnik Boga svog, ravnoapostolni vladika Amfilohije i ostavio nam još jedno jevanđelje. Rade Bojović knjigom „Vaskrsla je Crna Gora”, brojanicom slitih bratskih i sestrinskih glasova u Hristu, dostojnu je ispleo ljesu narodu, jer ničeg nije bilo, niti će biti, ostaće samo nepostojnica, ako nije Hristom kalemljeno i Hristom progledano… Živonosna knjiga kojom ćemo se sretati za buduće i prepoznavati. Bojović je to posvjedočio, krovnikom srpskog jezika i tamjanosne ćirilice – zaključio je Čurović. U programu su nastupili i narodni guslari Velimir Pop Rmandić, Slavko Goranović i Maksim Vojvodić. Oni su briljantno otpjevali odabrane stihove autora, koji je pročitao nekoliko pjesama. Veče je vodio pjesnik hadži Ljubisav Bjelić Morački.
Mi smo simbolički vratili Andrićev lik i djelo u naš grad
Kuća nobelovca Iva Andrića (KNIA) u Herceg Novom otvorena je umjetničkim programom „Andrić u Novom“. U godini kada se obilježava 60 godina od dodjele Nobelove nagrade Ivu Andriću otvaranje kuće sjećanja na jednog od najpoznatijih književnika sa ovim prostora započelo je monodramom „Na Drini ćuprija“ dramskog umjetnika Tihomira Stanića. Otvaranju KNIA su prisustvovali ministarka prosvjete, nauke kulture i sporta Vesna Bratić i konzul-žeran Republike Srbije Zoran Dojčinović.
Predsjednik Opštine Herceg Novi Stevan Katić otvorio je KNIA i njenu stalnu muzejsku postavku „Andrićeve novske staze, lica i predjeli“.
„Mi smo simbolički vratili Andrićev lik i djelo u naš grad, kojeg je sam pisac izabrao za svoj dom. Naša je želja da svako ko živi u Herceg Novom ili u njega dođe zna zašto je Andrić bitan našem gradu, državi, cijelom regionu i svijetu, te šta je velikog pisca i diplomatu privuklo novskim ulicama i trgovima. To je misija Andrićeve kuće, ona počinje večeras i ne sumnjam da će biti ispunjena u potpunosti”, kazao je Katić.On je dodao da je otvaranje ovog objekta rezultat rada na projektu koji je trajao više od tri godine.
„Proljeća 2017. godine krenuli smo u prve radove na čišćenju i uređenju tada ruiniranog i zanemarenog zdanja. Tog ljeta Kuću smo otvorili za publiku, kao objekat u rekonstrukciji. Potom smo nastavili sa krupnim građevinskim zahvatima na njenoj sanaciji i ove godine priču zaokružili opremanjem objekta”, rekao je Katić.Revitalizaciju je finansirala dijelom Opština Herceg Novi, dok je drugi dio sredstava obezbijeđen iz fondova Evropske unije kroz projekat prekogranične saradnje “Co.Co. Tour”. Predsjednik Opštine Herceg Novi je izrazio zahvalnost svima koji su dali doprinos ostvarenju ideje o, kako je kazao, konačnom privođenju pravoj namjeni i oživljavanju ovog zdanja.
„Kuća nobelovca omogućuje Herceg Novom privilegiju koju ima samo nekoliko mjesta na svijetu – ponovni susret sa Andrićem i njegovom slikom života i ljudi. Ponosan sam i srećan, kao vjerujem svi u našem gradu, što je ovo mjesto konačno postalo dostojno Herceg Novog i Iva Andrića – dom Nobelovca koji će pripovijedati o njemu i nama, ali i biti središte i povod rađanja nekih novih priča. Revitalizovana Kuća Iva Andrića predstavlja izuzetan moralni i materijalni doprinos našoj zajednici. Ona je novi put i način za širenje kako kulturnih vidika, tako i turističke ponude, koji su neodvojivo vezani sa opštim rastom i napretkom Herceg Novog”, poručio je Katić.On je dodao da je njegova želja da Kuća Iva Andrića dijeli sudbinu njegovog djela – „da bude stvar trajnija od svih nas, most među narodima koji na najbolji način predstavlja naš grad, mjesto svjetlosti, napretka i čovječnosti, tvorevina koja povezuje sve generacije”.
Autori postavke su dr Vladimir Roganović, rukovodilac Stručnog tima za revitalizaciju KNIA i istoričar književnosti Tatjana Korićanac, koja je više od 30 godina bila rukovodilac Spomen-muzeja Ive Andrića u sastavu Muzeja grada Beograda.Autori postavke su istoričarka književnosti Tatjana Korićanac i rukovodilac Stručnog tima za revitalizaciju KNIA dr Vladimir Roganović.
„Šta je nama danas Andrić? Svakako veliki pisac, umjetnik čije je djelo živo i životno aktuelno i nadahnjujuće. Njegova se djela doštampavaju, čitaju, tumače. Umjetnik koji je gradio mostove među narodima, među ljudima. Mostove koji postojano stoje kao ćuprija na Drini i kao most na Žepi. Sve je ovo dobro znano. Ono što je nama podjednako važno jeste da su Andrić i njegova kuća jedan snažni simbol – simbol da sve možemo i da ništa nije nemoguće” kazao je Vladimir Roganović.On je podsjetio da je Andrić spojio dobru upravu i plemenitu vještinu.
„One su pružile ruku jedna drugoj i nastala je ova krasna kuća koja je radost i dika svakog Novljanina i svakog poštovaoca Andrićevog djela”, zaključio je Roganović.Foto: Mediabiro.tv
Regionalne zvijezde devete umjetnosti Mirko Čolak iz Srbije, te Enis Čišić i Filip Andronik iz BiH, biće gosti ovogodišnjeg izdanja Strip vikenda u Herceg Novom, posvećenog zagrebačkom umjetniku i jednoj od najznačajnih ličnosti regionalne strip scene, Tihomiru Tikulinu Ticu. Strip vikend, koji organizuje Hercegnovski strip festival (HSF) nazvan je „50 godina Tica”, a održaće se od 16. do 18. aprila, na više lokacija u ovom gradu. – Tico je od prvog dana davne 2007. godine uz Hercegnovski strip festival, a ideja da se ove godine kada je on napunio 50 godina života, napravi događaj posvećen njemu, rodila se kao želja da se na neki način odužimo čovjeku koji je podržao naš festival od samog početka – poručuje Nebojša Mandić iz HSF-a. Uz Tica, Čolaka, Čišića i Andronika, na šestom izdanju Strip vikenda biće još nekoliko sjajnih autora. Zbog aktuelnih mjera i situacije oko epidemije virusa korona, odlučili su da im na ovom izdanju Strip vikenda gosti budu samo autori iz Srbije, BiH i Hrvatske, ali i stvaraoci iz Crne Gore.
PREDSTAVLJEN REPERTOAR PODGORIČKOG KULTURNO-INFORMATIVNOG CENTRA
KIC „Budo Tomović” organizovaće tokom aprila oko dvadesetak raznovrsnih programskih sadržaja. Omogućiće publici da uživa u koncertima renomiranih džez umjetnika, u kvalitetnim filmskim projekcijama, književnim večerima i promocijama, vizuelnim prezentacijama i dramskim izvođenjima. Muzički program KIC-a obilježiće manifestacija „Mjesec poštovanja džeza”. Sa AJS Quartetom koji je jedan od najpopularnijih džez sastava u Albaniji 7. aprila počeće muzički dio manifestacije. Novoformirana grupa „Kuhinjazz” predvođena Enesom Tahirovićem, Slavenom Ljujićem i Martinom Đorđevićem promovisaće svoju autorsku muziku uz podršku saksofoniste Stefana Pavićevića i tromboniste Dejana Ljujića 22. aprila. Takođe u susret obilježavanju Međunarodnog dana džeza 29. aprila prvi omladinski džez orkestar Balkana „Balkan Youth Jazz Orchestra” predstaviće muziku deset balkanskih autora mlađe generacije iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Rumunije, Sjeverne Makedonije, Slovenije i Srbije. Svoj prvi solistički koncert 9. aprila prirediće maturant Umjetničke škole za muziku i balet „Vasa Pavić” violončelista Sari Šaćiri. Filmski program KIC-a organizovaće reviju „Svjetska književnost na filmu” od 12. do 14. aprila. Publika će biti u prilici da pogleda filmove. KIC će 27. aprila biti domaćin svečanog otvaranja dvodnevne manifestacije „Dani Dragana Radulovića” koju Sekretarijat za kulturu i sport Glavnog grada priređuje povodom 70 godina od rođenja najpoznatijeg crnogorskog pisca za djecu i omladinu. Novo književno izdanje Jasenke Lalović „Kastigulja” biće predstavljeno 19. aprila, a biće održano i umjetničko veče televizijskog novinara Nebojše Kuburovića 21. aprila. Veče različitih pisanih formi crnogorskog književnog stvaralaštva biće priređeno 8. aprila. Monodrama „Potonja ura Njegoševa” u izvođenju glumca Slobodana Marunovića biće organizovana 23. aprila na sceni Dodest, a izložbeni hol KIC-a i ovog mjeseca biće mjesto promovisanja kreativnih dometa, pa će 16. aprila biti otvorena izložba crteža „San o letenju” autorke Slavice Mijović. Izložba literarnih i likovnih radova učenika na temu „Dijete je čovjek važan” biće otvorena 27. aprila.
IZLOŽBA DOKUMENATA „TAKO SU GOVORILI NAŠI PRECI” OTVORENA U PODGORICI
Izložba dokumenata pod nazivom „Tako su govorili naši preci…”, otvorena je sinoć u Izložbenom salonu „Lubarda”, u „Srpskoj kući” u Podgorici. Izložbu dokumenata čine fragmenti iz istorije srpskog naroda, kroz riječi naših predaka, kazala je Ivana Kruščić, uvodeći publiku u temu postavke koja je ranije predstavljena u Pljevljima, Beranama i Andrijevici. Ona je naglasila da ovu izložbu čine dokumenta koja svjedoče nesporne činjenice i istorijsku istinu o postojanju srpskog naroda na današnjem prostoru Crne Gore. U ime jednog od organizatora izložbe, Srpskog nacionalnog savjeta Crne Gore, publici se obratio Momčilo Vuksanović. On je istakao da ova izložba svjedoči o postojanosti srpskog naroda u Crnoj Gori. – Izložba predstavlja kontinuitet Srba u Crnoj Gori i pokazuje svim građanima naše zemlje ko je živio u ovoj zemlji i stvarao kulturu, tradiciju i državnost – kazao je, između ostalog, Vuksanović. Postavku je otvorio mr Predrag Ražnatović koji je rekao da svjedočanstva istorije koja čine ovu izložbu govore o tome kakve su duhovne i intelektualne visine dosezali znameniti ljudi sa ovih prostora. Crna Gora je zemlja najvećeg srpskog pjesnika, ali i kolijevka brojnih znamenitih naučnika, književnika i umjetnika, kazao je on. – Pred nama je izbor pažljivo i stručno odabranih fotografija, eksponata, pisanih dokumenata i zapisanih izjava sastavljenih u poseban umjetnički izraz. U tome je njena posebna vrijednost – poručio je on. U stvaranju postavke „Tako su govorili naši preci…” pored Srpskog nacionalnog vijeća učestvovali su i SIIK „Sveti Sava” i Književna zadruga Srpskog nacionalnog vijeća. Izložba se može pogledati do 2. aprila.
Izložbe važne za mlade ljude Vjekovima velikom mukom i žrtvom sticano nacionalno jedinstvo stanovništva Crne Gore, zasnovano na pravoslavlju, svetosavskoj i kosovskoj tradiciji, bilo je pod udarom ideologija tokom 20. vijeka, te taj rascjep produbljuje u našem vremenu. Upravo su zato ovakve izložbe važne za mlade ljude, kojima će ukazivati na neprolazne vrijednosti, neophodne za život u današnjem svijetu, ocijenio je Ražnatović.
Američka Akademija filmskih umjetnosti i nauka saopštila je večeras da će na 93. svečanoj dodjeli Oskara nagrade biti lično uručene dobitnicima, i dodala da će na ceremoniji biti poštovane mjere protiv epidemije korona virusa.
Noć Oskara vodiće Glen Vajs (Glenn Veiss), poznati stručnjak za ovu vrstu događaja ali uz pomoć reditelja Stivena Soderberga (Steven Soderbergh) koji je zadužen za produkciju. Akademija je ove nedjelje saopštila da će ceremonija biti tradicionalno u pozorištu Dolbi u Los Anđelesu, ali će biti uključenja i sa drugih mjesta.
Svim nominovanim je upućeno pismo u kojem se traži njihovo fizičko prisustvo na ceremoniji. Neće biti moguće virtuelno učešće kao što je bila organizovana dodjela Zlatnog globusa, američke nagrade za film i televiziju.
„Trudićemo se da pružimo prijatno i bezbjedno veče za sve koji će biti fizički prisutni, kao i za milione ljubitelja filmova širom svijeta“, naveli su organizatori i dodali da će na licu mjesta biti testovi za korona virus.
Ceremonija Oskara odložena je za osam nedjelja zbog epidemije korona virusa, koja je dovela do zatvaranja bioskopa i potpuno poremetila agendu glavnih holivudskih filmskih studija.
Ove godine je film „Mank“ Dejvida Finčera (David Fincher) u kojem glumi Geri Oldman (Gary) postao favorit za Oskara jer je osvojio najviše, 10 nominacija za tu filmsku nagradu.
Nakon što je slavio obaranje rekorda po broju nedjelja na prvom mjestu ATP liste, uz pjesmu „Veseli se srpski rode” prvi teniser svijeta Novak Đoković je priznao da bi i na Sanremu otpjevao pjesmu crnogorske umjetnice Danice Crnogorčević. – Niko ne bi ostao ravnodušan na taj čin, ipak je Novak Đoković planetarno poznat sportista, broj jedan u čitavom svijetu. Otpjevao je pjesmu pred svojim obožavaocima i nakon toga u intervjuu sa poznatim voditeljem Slobodanom Šarencem, opet je zapjevao i tražio da čuje pjesmu uživo u emisiji „Šarenica”. Ne znam koji me je događaj više ostavio bez teksta, i koji me je više usrećio. To je i bio i povod za gostovanje mog supruga i mene u pomenutoj emisiji na RTS-u – otkrila je Danica. Poruka pjesme je, kako je kazala, uvijek ista, ma ko god da je izgovori. – Te riječi nisu tu napisane tek tako, iako je sama melodija pokretna i na neki način vesela, ona nosi dubinu koju ima srpski rod kroz svoje pomenute dinastije u pjesmi. Pogotovo „strofe” koje sam ciljano iskomponovala u jednom posebno drugačijem tonu, da se čuju svi elementi naše tradicije kroz sami zvuk, tako da su mnogi pomislili i nisu vjerovali da ta pjesma nije od ranije, nego da je to jedna potpuno nova pjesma sadašnjice, jer kako kažu – odiše vjekovima. A to što se ona čula i iz usta Novaka Đokovića je jedan vrh koji je ta pjesma dostigla – rekla je Crnogorčević. Autor pjesma „Veseli se srpski rode” je njen suprig đakon Ivan Crnogorčević, koji je pjesmu dugo nosio u sebi. Pjesma je sama našla put do publike i izabrala najpogodniji momenat da se čuje i promoviše. – Za pjesmu koju je napisao moj suprug tekst i refren, muziku strofa sam uradila ja. Nastala je još prije tri godine, na jako specifičan način. Tada nije bilo ni pomena o nekoj „slobodi”, odbrani svetinja, istorijskim litijama i ostalo. Ali zbog adekvatnog aranžmana i samog snimanja koje je potrajalo, kao i snimanje spota, sve je to usporilo izdavanje same pjesme. Te je ona sama pronašla vrijeme kada će izaći, a to je u najboljem mogućem momentu, zato su je i prozvali „himnom” prave Crne Gore – kazala je umjetnica. Gostovanje u Šarenici je bilo jedino medijsko pojavljivanje ove pjesme, s obzirom na to da zvaničnu premijeru nije imala. – Jedino za sada i prvo medijsko pojavljivanje kao i gostovanje autora, što je jako začuđujuće jer pjesma je dostigla milionske preglede bez ikakvih reklama, što znači da je narod sam prepoznao prije svih televizija, koje su evo tek po pozivu Novaka Đokovića bile, na neki način, „uslovljene” da nas pozovu i u goste. Hvala Novaku na tome. Takođe je bila još jednom pjesma prikazana u sklopu Svetosavske Akademije u Beogradu na drugom programu RTS-a. Sigurno je postala himna naše svetosavske Crne Gore, kao zavjet da se nikada nećemo odreći onoga što su nam u nasleđe ostavili naši preci, zato pjesma sama po sebi nosi blagoslov i poruku, jaku emociju, i na neki način i molitvu da se srpski rod veseli, raduje, najviše zbog Vaskrslog Isusa Hrista – zaključila je Danica i poručila mladima da ne trče za „ovosvjetskom slavom”. – Bježite od nje, i ona će juriti za vama, uvijek ćete biti ispred nje, a ona vama za petama. Dragi moji, jurite za duhovnom slavom koja je neprolazna – poručila je Danica Crnogorčević.
ODRŽANA DUGO OČEKIVANA PREMIJERA U ZVEZDARA TEATRU
Drama „Berači snova” Vladimira Đurđevića koju je režirao iskusni reditelj Božidar Đurović, premijenro je izvedena preksinoć u Zvezdara teatru. Glumačku ekipu koja je izvela dugo očekivanu premijeru Đurđevićevog teksta, a čine je hadži Nenad Maričić, Biljana Đurović, Bojana Stojković, Stefan Jevtović, Siniša Ubović, Ivan Jevtović i JoakimTasić, publika je ispratila aplauzima koji su na kraju prerasli u ovacije. – Ovo je priča o svima nama, iako sam priču smjestio na Kosmaj. Priča o onima na sceni i onima u publici. Čini mi se da sam svakom novom verzijom teksta, a bilo ih je tri, dobio neki novi sloj priče – kazao je dramski Đurđević. On je otkrio da je Dušan Kovačević nakon prvog čitanja rekao da su „Berači snova” priča o našem narodu i da joj je zato mjesto na sceni. – Publika će gledati jednu višeznačnu, višeslojnu priču, i ako smo nešto uspjeli da shvatimo kroz otvorene probe, a preko maski koje publika nosi, jeste da se publika jednim okom smije a drugim plače – istakao je reditelj nakon premijere. BožidarĐurović, reditelj komada kaže da je tim bio istrajan i uporan, da su svi radili u radosti, te da je rezultat očekivano dobar. Scenografiju za novi komad Zvezdara teatra uradio je Geroslav Zarić, a kostime Marina Vukasović Medenica. Autor muzike koja prati komad je Zoran Erić. Komad, koji je izveden na sceni „Danilo Bata Stojković” biće reprizno izveden i večeras, 19. i 26. marta.
