Категорија: Друштво

„У име локалне управе желим да поручим да ћемо наставити да радимо више, да се боримо снажније и јаче како би нове генерације имале будућност у овом граду, да овдје раде и својој породици обезбиједе живот“, казао је, између осталог, предсједник општине Драгослав Шћекић на свечаности поводом уручења кључева за 94 стана на Рудешу, нагласивши да овакви и слични пројекти скоро да нису могући без пружене руке наших европских пријатеља.

Захваљујући Регионалном стамбеном програму за Црну Гору, нови дом у Беранама данас је добило 450 људи. Ријеч је о расељеним лицима из Босне и Херцеговине и Хрватске и интерно расељеним лицима са Косова, која су до сада живјела у колективном или изнајмљеном смјештају. Њима су свечано уручени кључеви 94 нова стана у насељу Рудеш, чија је изградња коштала близу 4 милиона еура.

Један од добитника новог стана је Михаило Вујошевић из Ђаковице, који је протеклих 20 година живио у колективним центрима са супругом и четворо дјеце.

„Ријешити стамбено питање је велико достигнуће. Данас, уз вашу помоћ, почиње ново поглавље у нашим животима, што нам даје снагу и елан за даље подухвате. Хвала“, рекао је добтник стана.

Предсједник општине Драгослав Шћекић подсјетио је да је наш град током ратних година на просторима бивше Југославије многима био друга кућа, те да је у једном тренутку сваки четврти становник Берана био расељено лице.

„Откључавајући ваше домове, отварајући симболично ваше станове данас, шаљете поруку да је отворено срце овог града и тада, као и данас, куцало заједно са вама. И шаљете једну велику поруку мира, јер само у миру можете стварати. Живјети и вољети“, рекао је предсједник и поручио:

„Ово је још једна прилика да потврдим нашу отвореност за сваку врсту сарадње у правцу стварања бољег, љепшег и пристојнијег живота грађана на овом просторима. И на овом мјесту желим да поновим нешто што сам већ рекао, а то је чињеница да смо захваљујући донаторима из Европске уније реализовали на десетине пројеката, уз инострана улагања од скоро 14 милиона евра. Наравно, нећемо и не смијемо заборавити ни улогу Владе Црне Горе, и користим и овај моменат да им, пред нашим европским пријатељима, уз ријечи захвалности пошаљем позив на јачу и чвршћу сарадњу“.

Министар рада и социјалног старања Кемал Пуришић, чији ресор спроводи овај програм, нагласио је да се рјешавањем стамбеног питања расељеним и интерно расељеним лицима осигурава њихова пуна интеграција у црногорско друштво.

“Задовољство ми је што је регионална сарадња, са циљем проналажење трајних и одрживих рјешења за хиљаде расељених и интерно расељених лица која бораве у региону коначно добила свој епилог. Имплементација овог програма потврдила је да Црна Гора у потпуности посвећена изналажењу трајних рјешења за расељена и интерно расељена лица, те да је изградила и националне капацитете и механизме који могу дати одговор и на веће изазове”, навео је Пуришић.

Европска унија (ЕУ) је највећи донатор Регионалног стамбеног програма за Црну Гору, чија је укупна вриједност 28 милиона еура. Амбасадор ЕУ у ЦГ Аиво Орав задовољан је што се ЕУ фондови користе за конкретне активности, које људима помажу да ријеше главна животна питања.

„У конкретном случају, људима смо омогућили нешто што већина узима здраво за готово – а то је кров над главом. Драге породице, знам да сте предуго чекале овај дан. Надам се да он представља нови почетак за вас и радује ме што данас могу да подијелим ту срећу са вама. Желим да охрабримо Црну Гору да настави са напорима у овој области – одрживост је кључ у рјешавању свих проблема и исто важи за интеграцију расељених и интерно расељених лица, као и других рањивих група“, поручио је Орав.

Финансијску подршку обезбиједиле су и владе Сједињених Америчких Држава, Италије, Њемачке, Норвешке, Швајцарске, Данске и Турске. Амбасадорка САД Џуди Рајзинг Раинке истакла је да су Сједињене Државе уложиле 30 милиона долара до сада у Регионални стамбени пројекат и да ће наставити да подржавају тај пројекат како би унаприједили услове живота оних којима је помоћ потребна.

“Са свијешћу о том циљу, драго ми је што видим завршетак овог четвртог инфраструктурног пројекта у Црној Гори. Следећи овај успјешан пројекат, Сједињене Државе ће наставити да помажу наше партнере да реализују сличне пројекте у блиској будућности”, казала је америчка амбасадорка.

Снажну подршку програму дали су Високи комесаријат Уједињених нација за избјеглице (УНХЦР) и Организација за европску безбједност и сарадњу (ОЕБС). Амбасадорка ОЕБС Мариз Давије истакла је да програм не подразумијева само стамбено збрињавање, већ даје нове могуц́ности за достојанствен живот.

„Међутим, стамбено збрињавање је само један дио једначине. Потребно је учинити више како би се осигурао приступ другим правима као што су образовање, запошљавање, здравље и пензија. Потребни су комплементарни програми како би људи могли да живе у својим новим домовима. Овај изазов за осигурање инклузивног друштва захтијева пуну посвец́еност свих заинтересованих страна. У том смислу, охрабрујуц́а је посвец́еност Црне Горе и свих других партнерских земаља“, рекла је на свечаности амбасадорка ОЕБС Мариз Давије.

Директор Развојне банке Савјета Европе Стефан Зелен истакао је да је програм унаприједио институционалне капацитете и пружио вриједно знање, како би усмјерио Црну Гору по питању рјешавања потреба осјетљивих група.
„Искрено се надам да ће ови кључеви које су данас добили корисници Регионалног стамбеног програма отворити врата просперитетног и срећнијег живота за њих и њихове породице“, закључио је Зелен.
Регионални стамбени програм за Црну Гору до сада је обезбиједио дом за укупно 1 504 особе, изградњом 395 стамбених јединица. Циљ је да кров над главом добије 6.063 људи, односно, 1.177 породица из најрањивијиих категорија становништва.

Црногорски програм је дио Регионалног стамбеног програма, који представља заједничку иницијативу Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе и Србије, да ријеше продужено расељавање избјеглица и расељених особа након рата 1991-1995. године на територији бивше Југославије, укључујуц́и интерно расељена лица у Црној Гори од 1999. године. Укупан буџет програма је 584 милиона еура, који ће бити потрошени за изградњу станова за 74 000 људи, односно, 27 000 породица.

Izvor: berane.me

„Сама чињеница да су данас у нашем граду људи из амбасада Велике Британије, Аустрије, Бугарске, Хрватске, Њемачке, Мађарске, Словачке, Грчке, Словеније, Италије говори у прилог чињеници да је нашем граду, а и нашој држави Црној Гори мјесто у Европској унији. Европа данас столује у Беранама. И морамо бити поносни“, изјавио је
предсједник општине, Драгослав Шћекић
након састанка са амбасадорима ЕУ у Црној Гори.

Дипломатски представници десет земаља чланица Европске уније и амбасадор Европске уније у Црној Гори, Аиво Орав посјетили су Беране. На састанку са предсједником општине Драгославом Шћекићем и његовим сарадницима, разговарали су о пројектима које је ЕУ финансирала у Беранама.

Предсједник Шћекић истакао је да данашња посјета потврђује тезу да Беране крупним корацима граби ка породици савремених европских градова.

Предсједник је подсјетио да је ЕУ у Беранама до сада уложила близу 14 милиона еура, финансирајући пројекте из области туризма, заштите животне средине, предузетништва, културе и прекограничне сарадње, помажући младе, жене и друге циљне групе.

„Наведени пројекти потврда су вишегодишње успјешне сарадње. И као што смо вјеровали и вјерујемо у оно што смо до сада заједно остварили, сигуран сам да ће и наша будућа сарадња бити још плодотворнија и успјешнија, на обострано задовољство. Беранке и Беранци памте пријатеље, а ви сте доказали да то јесте“, поручио је на крају.

Амбасадор Орав је у изјави за медије појаснио да су редовне посјете амбасадора ЕУ црногорским општинама дио промоције ЕУ вриједности и инвестиција.

“ЕУ годишње издваја 35 милиона помоћи Црној Гори и дио тог новца инвестиран је и у Беранама”, рекао је Орав.

Након састанка, представници Општине и амбасадори ЕУ обишли су изложбу фотографија „Црна Гора и ЕУ – партнерство које траје“. Изложба приказује резултате подршке коју ЕУ континуирано пружа Црној Гори протеклих 20 година.

„Задовољство ми је што је баш у Беранама постављена изложба фотографија које илуструју конкретне резултате ЕУ подршке Црној Гори. Фотографије приказују реалне људске прице, као нпр. студента који је школовање наставио у некој од ЕУ земаља, захваљујући Ерасмус+ програму или младој предузетницу која је покренула посао уз подршку ИПАРД програма за развој пољопривреде. Користим прилику да позовем све становнике Берана да посјете изложбу и сазнају више на који начин ЕУ помаже Црној Гори“, саопштио је Орав новинарима.

Изложба посвећена ЕУ пројектима у Црној Гори, представљена на платоу испред зграде Општине, биће отворена до 9. априла.

Izvor: berane.me

Предсједник општине Драгослав Шћекић састао се данас са министром одрживог развоја и туризма Павлем Радуловићем који је са сарадницима боравио у радној посјети Беранама.

Повод његове посјете био је обилазак локација на којима се реализује пројекат  “Унапређење система водоснабдијевања, изградња канализационе мреже и постројења за пречишћавање отпадних вода”.

Након обиласка, пумпне станице „Град“, резервоара на Јасиковцу, градских улица гдје су радови у току и постројења за пречишћивање отпадних вода, предсједник Шћекић и министар Радуловић дали су изјаве представницима медија.

Предсједник је казао да су данас, на лицу мјеста, имали прилику да се увјере шта је до сада урађено а шта је оно што тек треба да буде завршено у наредном периоду.

„Можемо констатовати да је један дио пројекта водоснабдијевања завршен на најбољи могући начин, односно изразити задовољство чињеницом да су постављени циљеви, када је ријеч о пумној станици „Град“ и резервоару на Јасиковцу, успјешно реализовани до краја“, истакао је предсједник општине и додао да је остало да се приведу крају радови на постројењу за третман отпадних вода и изградњи канализационе мреже.

Очекујемо да ће извођач радова, у већ неколико пута предвиђеној динамици, привести крају поменуте радове, рекао је у наставку.

„Користим ову прилику да се у име Општине Беране и у име свих који учествују у реализацији овог пројекта, извиним грађанима Берана што су радови потрајали дуже него што је то било предвиђено и да им се уједно захвалим на огромном стрпљењу које су показали, имајући у виду да смо сви свјесни колико је овај пројекат значајан за нашу општину“, казао је предсједник Шћекић и додао, да је потребно да се сви у овом тренутку понашамо надлежно и одговорно, уз констатацију да нисмо задовољни извођачима, подизвођачима и надзором због лоше динамике и предугог остављања раскопаних улица услед лоших завршних радова.

Предсједник је на крају изразио увјерење да ће динамика бити успостављена и да ће извођач радова, сходно својим обавезама, пројекат привести крају.

Министар Радуловић је изразио задовољство што је завршен један дио пројекта, али је са друге стране казао да је потребно да се приступи рјешавању проблема који постоје када је у питању други дио пројекта, а ријеч је о разлозима техничке природе.
  Министар се такође захвалио грађанима Берана на стрпљењу због помјерања рокова а предсједнику Шћекићу на подршци.

„Упућујем озбиљне критике, са овог мјеста, извођачима радова и надзору који неадекватно и недовољно реагују и подвлачим још једном да се радови морају успјешно привести крају“, истакао је и објаснио да је ово један репродукциони ризик по државу који је недопустив.

Након обиласка локација, предсједник Шћекић и министар Радуловић са сарадницима одржали су састанак у згради Општине на којем је било ријечи о будућој сарадњи.

Подсјетимо, успјешном реализацијом пројекта повећаће се животни стандард становника општине Беране, али и ниво очувања природних ресурса и животне средине.

Укупна вриједност пројеката износи око 12 милиона еура. Пројекат финасира Европска унија, а кофинансирају Општина Беране и Влада Црне Горе.

Izvor: berane.me

Potpredsjednici SNP CG Dragan Ivanović i Danijela Đurović, sekretar IO GO Dragan Vukić i šef Medijskog centra SNP CG Vasilije Lalošević na prijemu povodom nacionalnog praznika Grčke

DA SE NIKADA I NIKOME NE PONOVI
Povodom 20 godina od NATO zločina i bomardovanja naše zemlje, delegacija opštinskog odbora Socijalističke narodne partije u Beranama je položila vijenac na spomenik Palim borcima u ratovima od 1990.- 1999.godine.
Delegaciju je predvodio predsjednik odbora Tihomir Bogavac.
Na ovaj način još jednom smo se podsjetili na težak period, kroz koji smo prošli, uz poruku da se NIKADA i NIKOME ne ponovi nešto slično.
Socijalistička narodna partija, i odbor u Beranama, i sada, kao i u najtežim vremenima, bila je i ostala dio naroda.

Taj 24. mart 1999. godine nikada nećemo zaboraviti, uz nadu da se nikada i nikome neće ponoviti. Na današnji dan, prije dvije decenije, avioni NATO pakta bombardovali su, u srcu Evrope suverenu zemlju, našu domovinu SR Jugoslaviju.
Postoje istorijski dogadjaji koji ostanu duboko urezani u pamćenje jednog naroda, a ovaj od prije 20 godina, pamtićemo po zlu.
Bilo je to 78 dana bombardovanja, uz velike patnje naroda, rušenje puteva, mostova, bolnica, aerodroma, tv centara i releja. Bilo je to vrijeme brojnih stradanja civila i pripadnika Vojske Jugoslavije. Gađano je i malo crnogorsko mjesto Murino gdje su ubijena nedužna djeca.
Ovo je bila, slobodno možemo reći, jedna od najtamnijih mrlja na obrazu tzv. NATO alijanse. Svjetski moćnici su bez odluke Ujedinjenih nacija, odlučili da pokrenu proces bombardovanja jedne suverene zemlje.
Socijalistička narodna partija Crne Gore zato ima moralnu obavezu da se sa dubokim pijetetom sjeća žrtava bombardovanja, heroja, palih vojnika i nevino stradalih civila, među kojima je bilo i onih najmladjih.
Da se nikad ne zaboravi.

Rok ugovorenih radova istekao prije pet godina

PLUŽINE – Opština Plužine obratila se premijeru Dušku Markoviću tražeći posredovanje zbog problema koje imaju sa EPCG, koja ne ispunjava obaveze iz ugovora potpisanog 2010. godine. Elektroenergetska kompanija trebalo je do kraja 2014. godine na području Plužina da izgradi više infrastrukturnih objekata koji su svojevremeno procijenjeni na oko 11 miliona eura. Obaveze su nastale po osnovi potapanja naselja prilikom izgradnje HE „Piva”. Uprkos nastojanju lokalne uprave EPCG je realizovala samo pojedine stavke iz ugovora čije kašnjenje je već ušlo u petu godinu. Koordinator opštinske komisije za praćenje realizacije obaveza Milutin Cicmil u izjavi za „Dan” ustvrdio je da još uvijek nijesu tražili posredovanje, te da će tu mogućnost, koja je i precizirana ugovorom, „iskoristiti tek ukoliko ne bude dogovora sa EPCG”.

– Pokušavamo da uspostavimo neki dogovor i da se EPCG aktivnije uključi u izvršenje obaveza iz ugovora. Tražili smo s njima sastanak da vidimo šta su planirali za ovu godinu, ali odgovor još nijesmo dobili. Ukoliko do dogovora ne dođe, postupićemo u skladu s ugovorom – kaže Cicmil.

Međutim, prema pouzdanim informacijama „Dana”, lokalna uprava je dopis Vladi uputila 26. februara. U dopisu premijera obavještavaju o trenutnoj situaciji u vezi sa obavezama EPCG prema opštini, kao i ignorisanju njihovih zahtjeva da se sastanu i razgovaraju. EPCG je lani počela izgradnju prve faze kružne saobraćajnice u naselju Plužine i očekuje se da radovi uskoro budu nastavljeni. Za drugu fazu urađen je projekat, ali EPCG u ovogodišnjem budžetu nije planirala sredstva za obaveze prema Plužinama, pitanje je da li će i kada taj projekat biti realizovan. Za izradu prečistača otpadnih voda EPCG je uradila idejni projekat, ali komisija koju je opština formirala nije prihvatila Elaborat o procjeni uticaja na životnu sredinu. Cicmil kaže da su održali sastanak sa projektantom i revidentom projekta i dogovorili određene izmjene, pa će otpočeti izradu novog idejnog rješenja. Nakon toga uslijediće zakonom predviđene procedure, a otpadne vode i dalje će ići u Pivsko jezero.
Planovi još uvijek samo na papiru
Prema dinamičkom planu, EPCG je trebalo u 2012. godini da završi svu projektnu dokumentaciju, što se takođe nije desilo. U proteklim godinama EPCG je u Plužinama izgradila raskrsnicu na ulazu u naselje, a uredili su i plažu na obali Pivskog jezera. Prema izvještaju o izvršenju obaveza, koje je EPCG dostavila lokalnom parlamentu početkom 2014. godine, za prve tri godine ugovora realizovali su četiri projekta koji su koštali ukupno oko milion i 240 hiljada eura. U obavezama koje su još na papiru, osim prečistača otpadnih voda, između ostalog je i nabavka pokretnog drobiličnog postrojenja s opremom.

Izvor: dan.co.me

---

Zetski DPS ponovo je demonstrirao silu i vlastoljublje, poručujući ne samo odbornicima opozicije, već i svim građanima Zete da će nastaviti da rade šta god hoće, uključujući i kršenje zakona, a sve zarad ostanka u foteljama i radi uživanja privilegija do kojih su došli preko ukaljanog obraza Zećana.

Njima je cilj opstanak na vlasti po svaku cijenu. Između interesa Zete i koverti – oni su uvijek nepogrešivo birali – koverte!

Demokratska praksa, ali i zdrava politička, profesionalna, pa i ljudska logika nalaže podnošenje ostavki čelnika DPS-a Zete i vraćanje mandata narodu, kako bi se, bez prisile, ucjena i zastrašivanja, građani izjasnili na fer i slobodnim izborima.

Koalicija DF-SNP ne želi da učestvuje u farsi i simuliranju demokratije dajući legitimitet onima koji su ga po svakom osnovu izgubili, zbog čega pristupamo bojkotu do daljnjeg.

Nelegitimni odbornici DPS i funkcioneri Zete, od kojih je neke i sam Slavoljub Stijepović naveo kao saučesnike u kupovini glasova, imali su priliku da se ograde od nepočinstava svoje partije, ali su se ipak opredijelili da i dalje budu dio koalicije „Koverta“.

Time su, još jednom, pokazali nepoštovanje prema časnim i poštenim građanima Zete. Iako su imali priliku da povuku ručnu kočnicu na putu Zete ka beščašću, oni su dodali gas. To je nešto što im Zećani neće oprostiti.

Zadnji je čas da se Zeta probudi, a da ne ljubi skute i plaća danak bahatoj, nedorasloj i nezasitoj družini na vlasti.

Zato vlastima u Zeti još jednom poručujemo da se dozovu pameti, da ne odlažu ono što je neizbježno. Podnesite ostavke i dozvolite da se čuje glas slobode i u Zeti.

ZETSKA OPOZICIJA U BOJKOTU DO DALJNJEG

Odnos prema temi koja je bila na dnevnom redu na prošloj sjednici pokazuje mnogo više od straha nelegitimnih predstavnika vlasti od suočavanja sa činjenicama i svojom odgovornošću u tom procesu, kada je u pitanju kupovina glasova na terenu Zete.

Jasno je da DPS nikada nije štitio interese Zete, jer ih, u suštini, na rukovodeća mjesta nijesu doveli Zećani svojom slobodnom voljom, već mehanizmi ucjene, zastrašivanja i koverte.

Predstavnici vladajuće koalicije su, po ko zna koji put, pokazali nepoštovanje i potcijenili poštene i vrijedne Zećane, budući da su smatrali da ne treba ni da obrazlože dešavanja koja su, nažalost, čitavu Zetu stavila na stub srama, a kamoli da preuzmu odgovornost i time pokažu makar minimum demokratske odgovornosti.

Samim tim, Statut, čije donošenje kasni dva mjeseca zbog čekanja da se stišaju strasti zbog te afere, ali i sve odluke od značaja za Zetu i Zećane biće prilagođeno njihovim potrebama i ličnim interesima.

Ali, svemu dođe kraj, pa će i ovoj strahovladi, a mi nećemo sjedjeti skrštenih ruku, već ćemo nastojati da do tog kraja što prije dođe.

Izvor: dan.co.me

Делегација Oпштине Беране у саставу: Драгослав Шћекић, предсједник општине, Марко Лалевић, потпредсједник, Данко Мартиновић, начелник Службе за заједничке послове, и Перица Лабудовић, одборник и предсједник МЗ Парк, посјетила је породицу Томкић. Представници локалне заједнице су изразили жаљење због немилог догађаја, уз пуну подршку породици и искрено вјеровање да се овакви и слични догађаји не смију и неће дешавати никоме у нашем граду.

И данас је још једном упућено питање зашто представници Управе полиције нијесу пружили заштиту и подршку породици, ако су били у сазнању да се истима пријети и на било који начин угрожава нормалан и безбједан живот. Такође, у разговору са породицом, закључено је да су опасни и злонамјерни сви они покушаји да се Беране представи као нетолерантан и нетрпељив град, те да је он сада, као и раније био средина у којој су скупа живјели представници свих нација. У том правцу сматрамо недопустивим било који вид политзације поменутог случаја, уз констатацију да је то искључиво предмет рада полиције, тужилаштва, и судова.

На крају, заједнички је изражена жеља да се ово више никоме неће поновити, уз још један позив надлежним органима да се овај немили догађај до краја испита и починиоци, у складу са законом, адекватно казне, те да се породици Томкић дугорочно обезбиједи заштита и безбједност у сваком погледу.

Izvor: berane.me