Category: Култура

OTVOREN BEDEM FEST: Publika pjevala sa Massimom, Anicom Dobrom i Električnim orgazmom

Deveti Bedem fest otvoren je sinoć nastupima izvođača ,,Sowas”, ,,Auf wiedersehen”, Massima Savića, ,,Električnog orgazma” sa Anicom Dobrom, Smoke Marderljana i ,,Bolesne štenadi”. Bilo je to veče emocije i podsjećanja na neka ,,dobra stara vremena”.
Prvi su na binu stupili odlični članovi sastava ,,Sowas”.
– Dobro veče! Imamo čast otvoriti ovaj Bedem fest. Mi smo iz Varaždina došli ovdje, uživajte – poručio je pjevač Neven Stipčić.
Malobrojna publika je uživala u nekoliko autorskih numera koje su Stipčić i Martina Friščić otpjevali na engleskom i svaku ispratila aplauzom.
Došao je red i na grupu ,,Auf wiedersehen” iz Beograda.
– Što sjedite? Ajde, Nikšić, na noge – pozvao je publiku pjevač Vladimir Dražić.
Na nogama su Nikšićani i gosti ispratili njihov koncert na kojem su odsvirane autorske numere.
Izlazak sljedećeg izvođača, Massima Savića, publika je pozdravila uz vrisak. Prva pjesma koju je otpjevao bila je ,,Razlog”.
– Dragi ljudi, dobro veče. Mi smo se vozili 11 sati iz Zagreba i umorni smo – rekao je Savić na početku nastupa.
Onda je ,,na scenu” stupila publika i odagnala umor pjevanjem svake pjesme s Massimom. Među numerama našle su se saradnje sa grupom ,,Meritas” u pjesmi ,,Odjednom ti”, ,,Nama se nikud ne žuri” sa grupom ,,Vatra” i ,,Zar više nema nas” sa Nenom Belanom, zatim ,,Sjaj u tami”, ,,Sretan put”, ,,Kladim se na nas”, ,,Ne dam grijehu na tebe”, ,,Iz jednog pogleda”, ,,Stranac u noći” i ,,Suze nam stale na put”.
Premijerno je u Nikšiću izveo numeru ,,Lice varalice”, a vrisak se prolomio bedemom na samu pomen Džonija Štulića.
– Instinktivno je predosjećao da nešto neće biti dobro – sjetio se Massimo Štulića i zapjevao ,,Graciju” iz 1980. godine.
Publika mu je pokazivala srca napravljena rukama, dok je on bos, u bijeloj košulji i pantalonama, graciozno plesao po sceni.Ono što je još izazvalo oduševljenje publike jesu izvanredni muzičari koji su ga pratili – Dalibor Matošević (gitara), Gojko Tomljanović (klavijature), Robert Vrbančić (bass), Boris Popov (udaraljke), Bruno Urlić (violina, gitare) i Marko Matošević (bubanj). Tako je Urlić posjetioce Bedem festa počastio prelijepim izvođenjem na violini numere ,,Još ne sviće rujna zora”.
– Ovo je fenomenalno! Dame i gospodo, puno, puno vam hvala – kazao je Massimo, pozdravivši publiku uz pjesmu ,,Krug u žitu”.
,,Električni orgazam” svoj nastup otvorio je pjesmom ,,Klinci traže zabavu”. Publika je horski pjevala s njima pjesme ,,Da si tako jaka”, ,,Seks, droga, nasilje i strah”, ,,Kapetan Esid”, ,,Debela devojka” koju je frontmen Srđa Gojković Gile posvetio glumici Sonji Savić, ,,Bejbe, ti nisi tu”, ,,Ja sam težak kao konj”, ,,Ne postojim” i za kraj ,,Kako bubanj kaže”. Publika je iz sveg glasa zapjevala ,,Igra rokenrol cela Jugoslavija” dok je u najgornjem redu bila razapeta zastava Jugoslavije.
– Braćo i sestre, bili ste super – poručio im je na kraju Gile.

Sa ,,Električnim orgazmom” sinoć je nastupila i glumica Anica Dobra, koja je, uz ovacije i horsko praćenje publike, otpjevala ,,Svečane bele košulje” i ,,Hodam sad kao zombi”. Pjesmu ,,Svečane bele košulje” pratila je i bakljada sa vrha bedema, što je davalo posebnu čar.
– Da nije bilo Petra Šundića koji me pozvao, vrlo na uporan, ali dobronamjeran i pozitivan način, nikada se ne bih našla na ovom mjestu. Smatram da ovo mjesto pripada pravoj muzici, a ja imam samo tu privilegiju da ponekad mogu, zahvaljujući mom poslu, da zapjevam nešto. Nije to ni specijalan vokal niti išta, ali se večeras prisjećamo nekog vremena davnog i filma ,,Crni bombarder” gdje sam ja otpjevala nekoliko numera i imala tu privilegiju da sa Giletom i Vladom Divljanom učestvujem u stvaranju tih njihovih numera. Ukoliko ja budem bila u stanju da prenesem tu energiju koju smo imali kada smo snimali te pjesme davnih devedesetih godina, e, onda ćemo dobro proći – rekla je Dobra u razgovoru sa novinarima pred nastup.
Na pitanje MNE magazina ,,Predstava ,,Korešpodencija” govori o nestanku porodice, nestanku društva, da li to znači da još poslije toliko godina ,,hodamo kao zombiji”?”, odgovorila je:
– Smatram da je porodica bila i ostala stub društva. Sad ona može da se mijenja kao takva, ali smatram da bez te vertikale, života nema. A ta vertikala, to su žene. Ovo ovdje je život koji teče, muškarci, da mi ne zamjerite, žena je taj stub koji sve to drži. Tako da, hodaćemo kao zombiji samo ako mi to sami odlučimo da nam je lakše.
Nakon Anice Dobre i ,,Električnog orgazma”  nastupili su Smoke Mardeljano i ,,Bolesna štenad”.
Večeras će nastupiti ,,Sergio Lounge”, ,,Off duty”, ,,Beogradski sindikat, ,,Belau” i ,,Nipplepeople”.

Izvor: MNEMagazin

 

IZ PISMA MILENE DRAVIĆ NA OTVARANJU FF HERCEG NOVI: Čuvajte film, umjetnost i kulturu

Gromoglasnim aplauzom hercegnovska publika pozdravila je jednu od najvećih zvijezda jugoslovenskog filma Milenu Dravić, koja je iz opravdanih razloga bila spriječena da svečano otvori 32. Filmski festival Herceg Novi – Montenegro Film Festival, iako je došla u Herceg Novi.
Nakon odgledanog isječka iz filma ,,Mali film o velikoj Mileni’’, reditelja Miloša Radovića, novinarka Tatjana Nježić pročitala je Mileninu poruku:
– Draga i predivna publiko, došao je taj divni, srećni trenutak da otvorimo 32. Filmski festival Herceg Novi – Montenegro film festival. Festival u slavu filma, u slavu umjetnosti. Umjetnosti koja je ljepša, a snažnija i stvarnija od svega. Umjetnosti koja jeste najbolji dio čovjeka, prije svega onog za koga se stvara.
Fizički sam tu blizu, puna radosti i nade, zbog vas sam došla u divni Herceg Novi. Nažalost, moje zdravstveno stanje danas i odluke ljekara me drže prikovanu za sobu, primoravaju da vam budem samo blizu, ali sam i i dušom i srcem sa vama i uz vas. U pomoć mi je priskočila i ova pisana riječ. Od sveg srca vam je upućujem. Duboko vam se klanjam i pozivam vas da čuvate film, umjetnost i kulturu. Kultura je kao ljubav, ona svoje ljude poštuje i višestruko uzvraća. I pozivam vas da zajedno iz sveg srca uskliknemo; Festival je otvoren. I, nek se zatrese velelepna, stoljetna Kanli kula, nek zatrepere i zvijezde i nebo od odjeka riječi: Festival je otvoren. Za najbolji dio svih nas, za filmsku umjetnost, za ljepotu koja vezuje ljude tananim a čeličnim nitima: Neka dani filma počnu. I, nek nam je sa srećom – poručila je Milena, koja je ostvarila bezbroj uloga koje će zauvijek imati svoje mjesto u istoriji kinematografije ovih prostora.

Milena Dravić je tokom bogate karijere osvojila mnoge nagrade – od Zlatne arene u Puli, do Zlatne ruže u Veneciji, od najbolje ženske uloge u Kanu sve do Dobričinog prstena, nagrade za životno djelo.
Ovogodišnja dobitnica nagrade Milan Žmukić, nagrade za izuzetan doprinos afirmaciji filmskog festivala Herceg Novi – Montenegro film festival je upravo Milena Dravić, a nagradu će joj naknadno dodijeliti poslovni direktor Filmskog festivala Herceg Novi – Montenegro film festivala Zoran Živković.

Predsjednik Opštine Herceg Novi Stevan Katić poručio je sa bine Kanli kule da je privilegija ovog avgusta biti u Herceg Novom.
– Hercegnovski filmski festival još jednom će pokazati da film nije samo vizuelna projekcija u pokretu – on je umjetnost koja prikazuje život, svjedočanstvo o svijetu i slika vremena. Sedma umjetnost će zavladati jedinstvenim pozornicama koje ima samo naš grad – tvrđavama Kanli Kula i Forte Mare, trgom Mića Pavlovića i Kućom nobelovca Ive Andrića koja je otvorena u rekonstrukciji. Donijeće nam slike, zvuk, priče i izraze vrhunskih umjetnika, nove poetske avanture i poglede, izazvaće emocije, poslaće važne poruke, pozvati na razmišljanje i druženje, spojiti ljude iz cijelog svijeta – rekao je Katić, dodajući da se značaj Filmskog festivala u Herceg Novom za Crnu Goru i cijeli region, za afirmaciju umjetnika i promociju kvaliteta, za okupljanje filmskih profesionalaca iz svih domena industrije – ogleda i u tome što je ovo manifestacija od nacionalnog značaja.
Stoga, kazao je on, ova manifestacija ima ,,neupitnu podršku Opštine Herceg Novi i države Crne Gore”.
– Trajanje jednog događaja dokaz je da on ima dušu i kvalitet, a to nam potvrđuje puna Kanli Kula nakon 32. godine. Vjerujem da bi Milan Žmukić bio ponosan da je večeras sa nama – kazao je Stevan Katić, dodajući da poštovanje tradicije, novi programi i tim mladih stvaralaca koji su udružili svoje energije, znanje i kreativnost, garant su svijetle budućnosti Festivala.
Istina je da hercegnovska smotra filma ima toliko snažan uticaj na ljude i kinematografiju naše zemlje da je prerasla svakog pojedinca i instituciju. Filmski festival je kulturni kapital i odrednica našeg grada i cijele države, zaključio je predsjednik Opštine Herceg Novi.

Ministar kulture Crne Gore Aleksandar Bogdanović rekao je da brojnost publike na hercegnovskom filmskom festivalu pokazuje da film i dalje ima onu magiju koja može da nadiđe svu zavodljivost raskošne pojavnosti ljetnjeg života u jednom primorskom gradu.
– Toj vjernoj publici omogućeno je da se u ambijentu koji i sam nosi nešto od filmske magije, upozna sa onim ostvarenjima koja predstavljaju aktuelnu reakciju sedme umjetnosti na protivrječnosti epohe u kojoj živimo, otkrivaju nam njeno lice i naličje, pokrenuću našu maštu ali i savjest – istakao je ministar Bogdanović, dodajući da zahvaljujući svojoj sinkretičnosti, film jeste umjetnost koja najubjedljivije može da odrazi kompleksnost ovog vremena, kao što može dosljedno i netraumatično da prati njegov tehnološki progres, bez pada u banalnost i jeftnu zabavu.
Moglo bi se reći da upravo ta moć filmske umjetnosti uspjeva da održi interesovanje šire publike za teme koje nadilaze dnevne i površne fascinacije, sprečavajući da iskustvo savremenog čovjeka bude lišeno velikih priča i sve one začudnosti koju nosi novo doba, naglasio je ministar i dodao da zbog svega toga, za Crnu Goru i region veoma je bitno što više od tri decenije, na amblematičnim lokacijama Herceg Novog, traje jedna ovakva manifestacija kakava je Montenegro film festival, u okviru koje je, pored prezentacije novih filmskih ostvarenja, otvoren prostor za razmjenu iskustava svih onih profesija koje su na bilo koji način vezane za film.
32. Filmski festival Herceg Novi – Montenegro Film Festival otvorila je evropska premijera filma ,,Krijumčareći Hendriksa” Mariosa Piperidesa, aktuelnog pobjednika Trajbeka film festivala. Film je prikazan u okviru Takmičarske selekcije dugometražnog igranog filma. Gosti prve večeri festivala u Herceg Novom bili su reditelj filma Marios Piperides i producentkinja filma Janine Teerling, koji su pozdravili publiku nakon projekcije filma.

Program za sjutra, 3. avgust

Trećeg dana 32. Filmskog festivala Herceg Novi – Montenegro film festival u petak, 3. avgusta u 19 sati u Dvorani park biće upriličena specijalna projekcija restaurisane verzije filma Ljepota poroka Živka Nikolića.
U 21 sat na Kanli kuli biće održana crnogorska premijera filma Sažaljenjereditelja Babisa Makridisa, koji je i gost festival. U 22.40, takođe na Kanli kuli, biće održana crnogorska premijera filma Rudar Hanna Slak.  Oba film se prikazuje u okviru takmičarske selekcije dugometražnog igranog filma.
Na Tvrđavi Forte Mare u 21 sat, u okviru selekcije Kino Evropa, biće održana projekcija filma Krivica Gustava Mulera, a nakon toga u 22.30 biće prikazan film U ratu  Stefani Brize.
Na Trgu Miće Pavlovića od 21 sat, u okviru takmičarske selekcije dokumentarnih filmova, biće prikazani filmovi U traganju za Denijem Dénija Pitsaeva, Posljednja trka, Igora Kosenka, Cypriena Clément-Delmasa, Beskrajna Galateja Julije Maure, Mariangele Pluchino, Ambre Reijnen, Marije Chatzi i Fatime Flores Rojas U okviru  Iona Gnatiuca i Artyoma Zavadovska, El Hara Margauxe Fitoussije i Mo Scarpelli, Bijeli slon Shuruqa Harba.
U Dvorištu kuće Nobelovca Iva Andrića od 21 sat biće prikazani filmovi Život traje tri dana Katarine Koljević, NAOPAKO Filipa Zadroa, LIJANA Ivana Đurovića i Iz krajnosti u krajnost Filipa Đorđevića.
U Dvorani park u 14 sati biće repriza filma Srećni Lazaro Alisa Rohrwachea, koji je otvorio festival, a u 17 sati filma Hladni rat Pavela Pavlikovskog.

Izvor; MNEMagazin

Херцег Нови: Пети Трг од ћирилице од 2. до 28. августа

Пети Трг од ћирилице биће одржан од 2. до 28. августа у Херцег Новом, а та манифестација, која је посвећена очувању српског језика и ћириличног писма, окупиће бројне умјетнике, историчаре, филозофе, лингвисте и духовнике, саопштено је из ПР Центра.

То је најављено на прес конференцији, коју су организовали ИИУ Светигора, Црквена општина Топаљско-херцегновска, Удружење књижевника Црне Горе и Удружење књижара и издавача Црне Горе.

Протојереј, Никола Тодоровић, казао је да ће овогодишњи Трг од ћирилице протећи у знаку споменовања великих црквено-народних годишњица, као „поузданих путоказа народног опстанка“, наводећи да ће трајати од Илиндана до Велике Госпојине.

Како је прецизирао, Трг од ћирилице биће посвећен Светом Симеону и Сави Србском, Св. Архиескопу Данилу Другом, Светом руском цару Николају и његовој породици, Свештеномученику Варнави Росићу, патријарху српском, Светом владици Николају, Светом оцу Јустину и патријарху Гаврилу Дожићу, Алекси Шантићу, Симу Матавуљу, Десанки Максимовић, Исидори Секулић и другима…

Тодоровић је најавио да ће припремно вече бити одржано 2. августа, под називом „Светосавска пјесан“.

„Поздравно слово ће, у име србских пјесника Црне Горе, произнијети Новица Ђурић, предсједник Удружења књижевника Црне Горе“, навео је Тодоровић.

Након припремне вечери, како је казао, овогодишњи Трг од Ћирилице ће 3. августа свечано отворити новохиртонисани епископ диоклијски Методије.

„То вече биће посвећено 300 годишњици оснивања Топаљске општине, такозване Топаљске комунитади, зачетка данашње херцегновске градске општине“, појаснио је Тодоровић.

Према његовим ријечима, 15. августа ће бити прослављена слава града Херцег Новог, Пренос моштију Св. Архиђакона Стефана, Светом литургијом, а увече ће, како је казао, на Канли Кули бити одржано вече руске и српске народне пјесме и игре.

„На празник Преобажења Господњег споменоваћемо стогодишњицу мучеништва посљедњег руског Цара и посљедњег земљаског заштитника православних хришћана, чија голгота у земљама православља од тада не престаје, од Јерусалима и Атине, до Тбилисија, Призрена и Владивостока“, навео је Тодоровић.

Значајна пажња ће, како је појаснио, бити посвећена новим књигама српских издавача, посебно оних из Црне Горе.

„Као значајна пројава животворне српске православне духовности и културе, Трг од ћирилице позива нас и ове године на сва светосавска звона да у свештеној и часној прошлости свога крстоносног народа тражимо и откривамо свјетлост спасења Христовог, живо надахнуће и спасоносне одговоре на многа питања“, поручио је Тодоровић.

Манифестација – одбрана ћириличног писма и идентитета

Књижевни критичар, Желидраг Никчевић, казао је да та духовна и вјерска манифестација представља својеврсну одбрану ћириличног писма и идентитета.

„Наша идеја је била да огромно богатство, које постоји у Боки и Херцег Новом, оживотворимо и покажемо, јер сваки метар тог простора је изукрштан највећим умјетничким, научним, културним и вјерским дометима нашег народа кроз вјекове“, поручио је Никчевић.

Он је истакао да ће Трг од ћирилице показати да та традиција има достојне насљеднике српског језика, умјетности и науке.

„Ми у Херцег Новом имамо на сцени понајбоље писце, глумце, музичаре, сликаре и научнике. У оквиру Трга од ћирилице биће одржани округли столови о најактуелнијим темама, концепти са фантастичном етно музиком, на којима ће наступати бројни млади људи и лиричари“, навео је Никчевић.

Како је казао, Трг од ћирилице, који представља покушај да се „отвори простор љепоте, слободе, храбрости, културе и православне вјере“, окупиће бројне историчаре филозофе, лингвисте и духовнике.

У галерији духовног центра Фреска три изложбе

Галериста, Славица Милошевић, најавила је да ће, у галерији духовног центра Фреска, бити представљене три изложбе.

„Отварање изложбе слика изузетног сликара, професора ликовне културе и критичара, Драгољуба Бата Брајевића, под називом „Историјски циклус: Срби у Црној Гори“, биће одржано 5. августа, а посјетиоци ће моћи да виде интересантне слике из тог историјског опуса“, навела је Милошевић.

Она је казала да ће 14. августа бити отворена изложба таписерија и пастела, професорице академије примјењених умјетности у Паризу, Софије Ћук Ди Гарофани, под називом „Тромостовје“.

„Изложбом, која је инспирисана француско-српским средњим вијеком и ликом жене кроз историју, Софија тка нити између своје родне Сјенице, Париза и Херцег Новог. Добитница је награде Кнегиња Милица, за добринос српској култури и духовности“, појаснила је Милошевић.

Према њеним ријечима, 25. августа ће, у галерији Фреска, бити представљена документарна изложба архива СПЦ, под називом „Архимандрит Нићифор Дучић, српски духовник, историчар и устанички вођа“.

„Аутори изложбе, историчари Радован Филиповић, Ненад Идризовић и Милош Матијевић, настојали су да освијетле личност и дјело Архимандрита Нићифора Дучић. Отварање свих изложби ће бити на тргу, а потом ће посјетиоци погледати поставку у галерији Фреска“, истакла је Милошевић.

Izvor: IN4S

Milena Dravić otvara Montenegro Film Festival

32. Filmski festival Herceg Novi – Montenegro Film Festival 1. avgusta u 21 sat na Kanli kuli otvara evropska premijera filma Krijumčareći Hendriksa Mariosa Piperidesa, aktuelnog pobjednika Tribeca film festivala.

Film se prikazuje u okviru Takmičarske selekcije dugometražnog igranog filma.

Gosti prve večeri festivala u Herceg Novom su reditelj filma Marios Piperides i producentkinja filma Janine Teerling. Nakon toga, u 23 sata takođe na Kanli kuli biće prikazan film Diamantino autorskog dvojca Abrantes i Schmidt, nagrađen Grand Prix-jem Nedjelje kritike u Kanu. Film se takođe prikazuje u okviru Takmičarske selekcije dugometražnog igranog filma.

Festival će zvanično otvoriti diva jugoslovenskog glumišta Milena Dravić.

32. Filmski festival Herceg Novi – Montenegro Film Festival biće održan do 7. avgusta na lokacijama u Herceg Novom (Kanli kula, Tvrđava Forte mare, Trg Mića Pavlovića, bašta Kuće nobelovca Iva Andrića, Velika sala Dvorana “Park”). Program obuhvata tri selekcije dugometražnog igranog filma (zvanična takmičarska selekcija, selekcija “Kino Orjen” i selekcija “Kino Evropa”), selekciju dokumentarnog filma, selekciju studentskog filma i industrijsku sekciju.

Program obuhvata tri selekcije dugometražnog igranog filma (takmičarska selekcija, selekcija “Kino Evropa” i Ponoćne projekcije), takmičarsku selekciju dokumentarnog filma, takmičarsku selekciju studentskog filma i specijalni program – u okviru kojeg će biti Omaž 1968-oj: jugoslovenski eksperimentalni film i specijalna projekcija restaurisane kopije filma Živka Nikolića “Ljepota poroka”.

U okviru Takmičarskog programa dugometražnog igranog filma biće prikazano dvanaest filmova, u okviru takmičarskog programa dokumentarnog filma biće prikazano 29 dokumentarnih filmova, a u okviru takmičarskog programa studentskog filma 17 kratkih filmova. Dvanaest filmova je u netakmičarskoj selekciji Kino Evropa, kao i tri filma u okviru Ponoćnih projekcija.

Programska direktorica Festivala je producentkinja Jelena Mišeljić. Selektor dugometražnog igranog programa je reditelj Ivan Marinović, dokumentarnog reditelj Vladimir Perović, a studentskog reditelj Dušan Kasalica.

Žiri takmičarske selekcije dugometražnog igranog filma 32. Filmskog festivala Herceg Novi – Montenegro Film Festival biće rediteljka Andrijana Stojković, glumac Ermin Bravo, producent Ivan Đurović, rediteljka Teona Strugar Mitevska i filmski kritičar Vladan Petković.

Žiri takmičarskog programa dokumentarnog filma biće reditelji Senad Šahmanović, Huaqing Jin i Zofia Kowalewska, a nagrade u selekciji studentskog filma dodjeljuje tročlani žiri: Danijela Radulović, Peter Cerovšek i Maša Seničić.

Žiri Međunarodne organizacije filmskih kritičara zemalja Evrope i Mediterana – FEDEORA su Dubravka Lakić, Vuk Perović i Zlatko Vidačković.

U Takmičarskoj selekciji dugometražnog igranog filma dodjeljuje se Grand Prix – Zlatna mimoza za najbolji film, Zlatna mimoza za režiju, scenario, za mušku ulogu, žensku ulogu i Nagrada Živko Nikolić za specijalni doprinos filmskom izrazu.

U Takmičarskoj selekciji dokumentarnog filma dodjeljuje se Zlatna mimoza za najbolji dokumentarni film i dva specijalna priznanja žirija, navodi se u saopštenju.

U takmičarskoj selekciji studentskog filma – Zlatna mimoza za najbolji studentski film i dva specijalna priznanja žirija. Pored navedenih, dodjeljuju se: Nagrada publike i Nagrada Milan Žmukić za doprinos Festivalu.

Novitet 32. Filmskog festival u Herceg Novom je Mini Pitch. Mini Pitch je programski segment Festivala koji se organizuje u saradnji sa Filmskim centrom Crne Gore i Zagreb Film Festivalom – Industrija Mladost. Učesnici su studenti filma i dramskih umjetnosti iz Crne Gore, koji rade na kratkom igranom filmu.

Za selekciju projekata zaduženi su Sanja Jovanović (Filmski centar Crne Gore), i Dušan Kasalica (Filmski festival Herceg Novi – Montenegro Film Festival). Učešće podrazumijeva rad projektnog tima sa mentorkom, Injom Korać, (Zagreb Film Festival – Industrija Mladost, Motovun Film Festivala).

Za najbolju prezentaciju pred žirijem dodijeljuje se nagrada u vidu direktnog učešća na programu Industrija Mladost Zagreb Film Festivala

Izvršni producent Festivala je JUK „Herceg Fest“, a Opština Hereceg Novi i Ministarstvom kulture Crne Gore su glavni pokrovitelji.

Izvor; FOSMedia

U starom Baru gostovao „Vasil Hadzimanov bend” u okviru „Barskog ljetopisa”

Prvi nastup „Vasil Hadžimanov benda” u Starom Baru, u okviru „Barskog ljetopisa”, publika je pozdravila stajaćim ovacijama, vraćajući ovaj popularan sastav nekoliko puta na bis. Bend je publici u Baru ovom prilikom predstavio svoje posljednje album izdanje „Lines in Sand”, koje sadrži 12 pjesama snimljenih uživo. Gost iznenađenja na koncertu bila je Marta Hadžimanov, ćerka poznatog muzičara, sa kojom već nekoliko godina ostvaruje uspješnu profesionalnu saradnju.
Vasil Hadžimanov već tri decenije, koliko traje njegova uspješna karijera, svojim stvaralaštvom i izvođaštvom afirmiše ideju o kombinovanju balkanskih tradicionalnih, folk ritmova i zapadnih, modernih muzičkih stilova kao što su jazz, funk, rock, world music… Njegov pristup muzici, osobito džezu, određuje se kao sasvim autentičan i originalan. Vjeruje da mu upravo ta „fuzija” daje priliku da na svojim koncertima okupi publiku raznovrsne strukture i najrazličitijih muzičkih profila.
– Fuzija – to je termin kojim bi se moglo opisati ovo što mi radimo. Iako to nije samo to, odatle počinje. Riječ je o pravcu u džez muzici koji podrazumeva džez u kombinaciji sa nekim drugim stilovima, uz puno improvizacije i slobode. To je simbioza različitih stilova. Mi se tako igramo i sa balkanskom muzikom i sa fank, afričkom, elektronskom… ima tu svega i svačega, ali se trudimo da održimo pritom zvuk benda, i da to ne bude papazjanija svega i svačega. Ovo što mi sviramo je interesantno za publiku koja ja radoznala, otvorena, ne mora specijalno da poznaje i prati recimo džez. Imamo godinama publiku koja je različitih uzrasta i dolazi iz potpuno različitih domena – kazao je Hadžimanov.
Sva izdanja i muzika benda proglašeni su u Srbiji za umjetnička djela od kulturnog značaja za ovu zemlju.
Vasil Hadžimanov, pored aktivnosti sa bendom, svira i sad drugim, najrazličitijim muzičarima koje smatra kreativnim i kvalitetnim. Uključen je u one projekte za koje smatra da mu omogućavaju da da svoj doprinos muzici, ali predstavljaju i profesionalni izazov. To je bio i razlog zbog se nije dvoumio da dođe i nastupi na „Ljetopisu”, iako je trenutno na odmoru.
– Mnogo je lep ovaj prostor. Čini se idealnim, ne samo za ovu vrstu muzike, već za bilo koju vrstu kreativne, lepe, kulturne muzike. Zato sam na početku koncerta imao i potrebu da kažem da se nadam da će organizatori ovde što češće organizovati ovakve i slične stvari – dodao je umjetnik nakon koncerta.
Osim Hadžimanova (klavir i klavijature), sastav čine Miroslav Tovirac (bas gitara), Bojan Ivković (perkusije, scat vokal), Branko Trijić (gitara) i Predrag Milutinović (bubnjevi)

Izvor: Dan.co.me

Akademia svirala na North Festu

Barski rock bend “Akademia” nasatupio je juče u okviru prvog dana “North festa”, dvodnevnog muzičkog festivala koji se održava na sportskim terenima hotela “Bianca Resort & SPA” u Kolašinu.
North fest je muzička manifestacija, pokrenuta sa ciljem promocije turističke ponude sjevera i Kolašina u toku ljetnje turističke sezone.
Sinoć su, pored “Akademie”, svirali i “Sila nečista” iz Hrvatske i podgorički bendovi “Parampaščad” i “Bubnjevi”, te bivši pjevač grupe “Smak” Najda sa bendom “Smak tribute”. Noćas su na programu “Tap 011” u originalnoj postavi sa Gocom Tržan i Ivanom Peters, te legendarna grupa “Bolero”, uz “Rudolf” iz Kolašina i makedonski sastav “Ki”.“Svirali smo prvi, po preporuci organizatora Duška Gošnjića. Zvuk je bio dobar, kolege rokerske, organizacija korektna, plac na kome se sve održavalo odličan. I kamp je bio organizovan. Srdačnost domačina na svakom koraku je bila za desetku. Ono što nam nije išlo na ruku je sinoptika. Pola sata prije našeg nastupa pala je sitna, hladna kiša koja je raskvasila teren, spustila temperaturu za nekoliko stepeni i rastjerala dobar dio posjetilaca. Mi smo odradili naših sat vremena bez ijedne balade ili tzv. ‘srednjaka’. Zadovoljni smo!”, rekao je za Bar Info Božidar Gagović, šef benda “Akademia”.

Izvor; BarInfo

У Беранама почиње „Thunder fest“

Највећи фестивал за младе на сјеверу Црне Горе, музички фестивал „Thunder fest“ одржава се ове године пети пут на аеродрому у Беранама 28. и 29. јула. Свирка почиње у 21.00, односно 20.30 сати.

„Thunder fest“је фестивал електронске и хип хоп музике, једини ове врсте на сјеверу Црне Горе, који ће трајати двије вечери. Прво вече је резервисано за наступе звијезда регионалне хип хоп сцене, док ће друге вечери наступити позната имена из свијета електронске музике. Ове године млади из Берана, али и градова у окружењу уживаће у наступима домаћих и свјетских звијезда.

Овај догађај прошле године, кроз двије фестивалске вечери, привукао је у Беране близу 15.000 хиљада посјетилаца. Фестивал је захваљујући одличној посјећености свих ових година потврдио  колико је важан за Општину Беране у туристичком смислу, те наставио са праксом довођења само познатих музичких имена.

Организатор фестивала је Туристичка организација Беране, покровитељ Општина Беране док је генерални спонзор Никшићка пивара.

Izvor: IN4S

Otvoren prvi IFF Porto Montenegro 2018

Prvi Internacionalni modni festival Porto Montenegro 2018. otvoren je sinoć u Pomorskom muzeju Porto Montenegra izložbom skica italijanskog kreatora visoke mode Renata Balestre. Kroz projekat ,,Fashion is culture“ (Moda je kultura) predstavljeno je više od 80 njegovih skica kostima rađenih za opere ,,Cindarella“ (postavke na Brodveju i Beogradskoj operi), ,,Rozenkavalier“ i ,,Turandot“, zatim uniformi, haljina rađenih za ples, revije i filmove i njegovih fotografija. Pored skica stajale su manekenke u haljinama posebne nijanse plave nazvane ,,blu Balestra“.
– Velika je čast biti na prvom internacionalnom festivalu u Porto Montenegru. Ovoga puta nije sa velikom revijom, već skicama, drugačijim mojim umjetničkim izrazom. One predstavljaju različite aspekte moje karijere i prikazuju kostime za operu, pozorište, ples, kostime sa modnih revija. Ova izložba je predstavljena u Italiji, a sljedeća stanica je Monte Karlo. Veoma sam srećan što prvi put skice izlažem u Crnoj Gori – rekao je Balestra.
Direktorica agencija ,,Fabrika“ Vesna Mandić istakla je da je Renato Balestra ,,jedan od najvećih živih kreatora, pravi umjetnik, esteta, čovjek koji svaku ženu čini šik i besprekorno elegantnom“, nazvavši ga i velikim prijateljem Crne Gore.
– Nije umjetnost samo ono što on stvara, umjetnost su njegove skice – rekla je Mandić.

Mandić je bila zadovoljna otvaranjem.
– Mi smo mislili da ćemo u narednih nekoliko godina imati pravi svjetski modni festival, ali, imamo ga već prve godine. Tu će biti puno divnih modnih revija, imamo veliki broj stranih novinara, imamo inostrane blogere, tako da će Porto Montenegro ovih dana biti u pravom smislu riječi svjetski centar modnog i lajfstajl dešavanja – istakla je Mandić za MNE magazin.
Izložba Balestrinih skica biće otvorena do 8. avgusta.
Večeras će najnovije kolekcije predstaviti NJ.E. Šeika Hend Fajsal al Kasemi i Lakvan Smit u ,,Syncho“-u u Porto Montenegru.
Organizator je agencija ,,Fabrika“.

Izvor: MNEMagazin

Peti međunarodni festival alternativnog teatra „Korifej“od 22.jula do 18. avgusta

Peti Međunarodni festival alternativnog teatra „Korifej” počeo je 22. jula u Kolašinu, pod sloganom „Otvorena varoš”, a sa idejom da se više događaja održava na ulicama i trgovima i alternativnim prostorima. „Korifej” će do 18. avgusta ugostiti pozorišne predstave iz Poljske, Ukrajine, Rusije, Španije, Češke, Slovačke, Estonije, Litvanije, Srbije, Mađarske, BIH i Crne Gore.
– Pošto su ove godine prvi put Ministarstvo odbrane i Vojska Crne Gore odlučili da prekinu dugogodišnji velikodušni čin – da smjeste u kapacitetima Kasarne na Brezi sve učesnike festivala, pred organizacijom ove godine stoji izazov održanja festivala, finansijskih mogućnosti i organizacionih limita. Zbog ovakve situacije je za nas od posebnog značaja donacija iz hotela Bianca Resort & SPA i kompanije Beppler&Jacobson Montenegro, koji mogu reći već tradicionalno finansijski učestvuju i podržavaju održavanje ovako uspješne i zanimljive manifestacije – istakao je Zoran Rakočević, reditelj i organizator festivala.
Početak festivala u Kolašinu obilježila je banjalučka predstava „Ostajete”, autorski projekat Ljiljane Čekić, glumice Narodnog pozorišta Republike Srpske.
– Predstava je društveno angažovana i veoma aktuelna. Ona govori o motivima zbog kojih se mladi ljudi odlučuju za odlazak u inostranstvo, ali i o problemima na koje nailaze u tuđini. Sve replike iz predstave su autentične. Autor teksta je život, tačnije rečenice su preuzete od prijatelja koji su učestvovali u istraživanju – navode iz festivala.
Tokom prijepodneva, teatar Arlekin je izveo edukativni igrokaz: „Ne žuri, stoj! Čuvaj glavu, druže moj”, a od 19 časova Kolašinci i gosti uživali su u solističkom nastupu Ene Topčibašić, koju je muzicirajući na klaviru pratila Tamara Jašović.
Publika „Korifeja” moći će da vidi i najnoviju ispitnu predstavu studenata glume sa Fakulteta dramskih umjetnosti sa Cetinja „Zločin na Kozjem ostrvu” koju je, po tekstu Uga Betija, režirao profesor pokreta Ferid Karajica, a u kojoj igraju Vanja Jovićević, Anđela Radović, Milica Šćepanović i Marko Todorović.
Kuriozitet festivala svakako je gostovanje predstave „Jami distrikt” u režiji Kokana Mladenovića. Zatim, tu je i predstava „Bog masakra” koju je opo tekstu svjetski poznate dramske spisateljice Jasmine Reze postavio Siniša Evtimov.Na repertoaru je i predstava „Ukalupljivanje – tragedija loptanja u Srba”. Ova predstava će zatvoriti festival.
Festival je i ove godine sufinansiralo Ministarstvo kulture, što na neki način, a i uz pomoć Hotela Bjanka i garantuje opstanak festivala za naredna vremena, a održava se u organizaciji Opštine Kolašin i NVO „Korifej teatar” pod kojim funkcioniše pozorišni život u Kolašinu.

Izvor: Dan.co.me

CETINJE: Tradicionalne igre i pjesme pod Orlovim kršem

Narodni plesovi, kostimi i napjevi, iz raznih krajeva Evrope i Evroazije, učiniće Cetinje centrom igre od 27. do 30. jula, kada će biti održan 12. Međunarodni festival folklora.

Kulturno-umjetničko društvo „Njegoš“ je tradicionalno domaćin događaja koji se održava na Cetinju od 2000. godine. Za to vrijeme Cetinje i ansambl „Njegoš“ ugostili su na hiljade učesnika i gostiju koji su imali priliku da uživaju u plesovima i upoznaju se sa tradicijom, kulturom i stvaralaštvom naroda iz okruženja i svijeta.

Kroz godine festival je mijenjao formu, ali ne i suštinu. Do 2003. godine održavan je kao crnogorski festival folklora, da bi od 2004. do 2008. godine podigao ljestvicu i, pod pokroviteljstvom Svjetske organizacije folklornih festivala i tradicionalne umjetnosti CIOFF, poprimio internacionalni karakter.

Cetinjski festival folklora se nalazi u zvaničnom kalendaru CIOFF-ovih festivala za 2008, 2009. i 2010. godinu. Po završetku festivala 2008. godine, organizatori su iz praktičnih razloga donijeli odluku da manifestacija bude održana svake druge godine, što je praksa velikih centara kada su ovakvi događaji u pitanju.

Festival, između ostalog, govori o visokim kulturnim standardima koji uživaju podršku kako Prijestonice Cetinja, tako i države Crne Gore. Ova ugledna manifestacija okuplja najznačajnije folklorne ansamble iz zemalja, koje su kao svoje predstavnike uputile nacionalne članice CIOFA.

Ovogodišnji, 12. festival folklora CIOFF „Cetinje 2018“ koncipiran je tako da bude dostupan različitoj publici, a prije svega poklonicima tradicionalne umjetnosti, folklornih plesova, izvornih i autohtonih igara i pjesama, koji predstavljaju dokaz o identitetu jednog naroda. Takve publike u Crnoj Gori ima mnogo, o čemu svjedoči puna Ljetna pozornica za vrijeme trajanja festivala.

Pored domaćih učesnika, Prijestonica će ugostiti ansamble iz šest zemalja – Turske, Poljske, Češke, Bugarske, Makedonije, Hrvatske. Ovakav sastav ansambala i predviđeni program garantuju da će festival biti atraktivan posjetiocima pod Orlovim kršem.

Cilj festivala je, prije svega, očuvanje tradicije, kulturnog nasljeđa i bogatih tradicionalnih folklornih igara, a time i promovisanje kulturne razmjene između zemalja učesnica. Od neprocjenjivog značaja je kulturno povezivanje regije putem folklornih grupa i kulturnih udruženja, ali i drugih oblika tradicionalnog okupljanja kao mjesta prelamanja narodnog življenja u okruženju i van njega. Time se razvija i kulturni turizam, jer folklorno stvaralaštvo je turističko kulturni potencijal.

Želja organizatora je da festival okupi različite generacije i profile ljudi, a prije svega da podstakne društvo da ujedinjenim snagama uči i gradi svoju kulturu i tradiciju.

KUD „Njegoš“ organizuje festival uz finansijsku podršku Prijestonice Cetinje, Turističke organizacije Prijestonice Cetinje i Ministarstva kulture.

Izvor: MNEMagazin