СНП

U BERANAMA ODRŽANA MANIFESTACIJA POVODOM 800 GODINA AUTOKEFALNOSTI SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

BERANE – Povodom obilježavanja 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve, u beranskom Domu kulture održana je manifestacija pod nazivom „Srpsko veče”, čiji su organizatori bili Srpski nacionalni savjet Crne Gore, Srpski klub iz Berana i Srpsko pjevačko društvo „Svetosavnik”. U ime Srpskog kluba prisutne je pozdravio dr Vladimir Đukić, rekavši da je dan kada je Srpska pravoslavna crkva dobila svoju samostalnost jedan od najvažnijih datuma u istoriji srpskog naroda.

-Večeras smo tu, u budimljanskoj župi, gdje je prije 800 godina osnovana jedna od episkopija autokefalne Srpske crkve u tadašnjoj Raškoj, kasnije staroj Srbiji.Podsjećamo se kako je prije osam vjekova Srpska crkva izborila svoju samostalnost, zahvaljujući prije svega snazi svoje države, nacionalnom i duhovnom jedinstvu svog naroda, ali i jedinstvu države i crkve. To veliko djelo naših državnih i duhovnih predstavnika zaslužuje dužno poštovanje- kazao je Đukić.

Naglasio je da je danas ugrožen i napadnut nacionalni identitet srpskog naroda i da se on mora braniti amanetom svojih predaka.

-Logično gledano, narod koji ima tako bogatu istorijsku, duhovnu i kulturnu baštinu ne bi trebalo da ima problema sa duhovnim i nacionalnim identitetom.Nažalost, danas je srpski identitet ugrožen više nego u nekim težim situacijama kad smo bili pod okupatorom. Danas je srpskom narodu nametnuta jedna vještačka krivica za nešto što se događalo devedesetih godina prošlog vijeka. Zato međunarodna zajednica i danas nesmanjenom jačinom vodi rat protiv srpskog naroda, naravno ne oružani, ali se radi o suptilnom hibridnom ratu koji podriva naše interese i vrijednosti. Tome se moramo oduprijeti ma koliko danas bili slabi, ma koliko nemali tako jako nacionalno i duhovno jedinstvo, ma koliko nemali iza sebe državu. Moramo se osloniti na ono šta su nam u nasledstvo ostavili naši preci. Moramo se osloniti na svoju crkvu, moramo braniti svoj jezik, svoje pismo, kulturu, istoriju i pobjeđivati vjerom i krstom – poručio je Đukić.

O tome šta su sve Nemanjići ostavili Crnoj Gori govorio je protojerej, paroh podgorički, mr Predrag Šćepanović, navodeći da je mnogo krvi, znoja i velikih umnih ljudi prošlo srpskim zemljama da bi naše tlo sačuvalo sjaj, prkos i dostojanstvo.

Veče je brojnim numerama uljepšalo Srpsko-pjevačko društvo „Svetosavnik” iz Podgorice uz dirigentsku palicu Ratke Vujičić i pratnju na harmonici Miljana Lakićevića. Program je vodio Dragan Alorić, urednik Srpskog radija u Crnoj Gori.

Crnogorac je onaj ko poštuje Njegoša
Poručeno je da mladi u Crnoj Gori treba da čitaju Njegoša, jer će tako najbolje shvatiti ko su i od koga su.

-Mladi ljudi danas u Crnoj Gori imaju problem identiteta ko je Crnogorac, a sve je tako prosto. Crnogorac je čovjek koji je čitao i koji poštuje Njegoša. Njegoš je narod i narod je Njegoš. Na ovu vjekovnu dimenziju odrednice Crnogorac i crnogorsko već neko vrijeme nameću nam neku novoformiranu montenegrijsku svijest koja bi trebalo da iskorijeni Kosovo i srpske pjesme i podvoji jedan isti i jednokrvni narod. Ta nova svijest zaboravlja da su mnoge generacije Srba odrasle sa srpskim pjesmama i slikom Njegoševom na zidu – poruka je sa „Srpske večeri” održane u Beranama.

Izvor: Dan.co.me

TRI MAJKE IZ CRNE GORE I SRBIJE POTPISALE SPORAZUM O ZAJEDNIČKOM RADU

Memorandum o saradnji dva nevladina udruženja „Zagrli srcem Martin i Andrija” iz Crne Gore i „Zagrli srcem Nikola Vulinović“ iz Stare Pazove potopisan je u Bijelom Polju, a njih je povezala prerana smrt njihovih najmilijih oboljelih od kancera.

– NVO „Zagrli srcem Martin i Andrija“ osnovano je sa ciljem da pomogne djeci oboljeloj od kancera, kao i njihovim roditeljima, kao i djeci koja su se izliječila i roditeljima djece koja, nažalost, nijesu uspjela da dobiju bitku među kojima su i osnivači ovih udruženja. Ovom prilikom zahvaljujem svim građanima na podršci od prvog dana naše borbe do danas i koji nas i sada podržavaju – kazala je koordinatorka Ivana Šćekić iz Bijelog Polja, majka pokojnog Martina, koja je Udruženje formirala sa Dijana Jelenić iz Danilovgrada, majkom preminulog Andrija.

Ona je dodala da su za manje od mjesec od osnivanja ovog udruženja uspjeli da uspostave saradnju sa Dječjim hematoonkološkim odjeljenjem u Podgorici i obezbijedili donaciju u vidu knjiga i slikovnica za djecu koja se trenutno nalaze na liječenju… O zajedničkoj saradnji govorile su i Ljiljana Vulinović iz NVO „Zagrli srcem Nikola Vulinović“ iz Stare Pazove, inače majka preminulog Nikole i članica upravnog odbora te organizacije Irena Raičević Jekić.

Izvor: Dan.co.me

„Никог нећете заварати да сте брижни патриота вашим рекреативним фотографијама на којима држите лопату и наводно ви садите саднице и мислите на еколошку будућност Црне Горе. Да је вама до екологије и до Црне Горе никад не би ни помислили да Сињајевину претворите у војни полигон, јер патриота чува своју државу, а не мисли како ће је разнијети аљтиљеријом“

Грађанска Иницијатива „Сачувајмио Сињајевину“ сматра да популистички потези и јефтина пропаганда Министарства одбране почиње да превазилази границе доброг укуса.

Славодобитно саопштење како је Министарство одбране данас на Сињајевини посадило 3.000 садница смрче и бора није доказ њихове еколошке освијешћености и бриге за нашу планину, кажу они, него јефтини покушај манипулације и обмане.

Оцјењују да су наводи министра одбране Предрага Бошковића да пошумљавање треба да да потпуно другачији изглед Сињајевини “како би она могла да почне да живи неким другим животом” – фарса, јер је управо он главни кривац који жели да убије Сињајевину, а не да је оживи. Тамо гдје су бомбе падале нешто није живот процвјетао господине министре.

„Колико је ваше незнање показују мале ствари. Прво рекли сте да пошумљавате на Савиној води, а пошумљавали сте мјесто које се зове Маргита.

Друго одкуд вам идеја да пошумљавате пашњак, пашњаци се не пошумљавају јер су пашњаци и за то служе. Црна Гора има мање пашњака него шума, стога постојеће пашњаке треба чувати. Главна одлика Сињајевине су пространи пашњаци, она је други по величини пашњак у Европи, који ви желите да је закитите бомбама, уништите и затрујете. У таквом сценарију боље борови и смрче него бомбе. Ипак смо ми истински еколози и патриоте, а не они којима је битно само да се сликају.

Немамо ми ништа против борова и смрча, напротив, али зашто нисте пошумили оне шуме које су концесионари уништили баш на обронцима Сињајевине, или на Дурмитору, или на Лиси. Ви вјероватно и не знате да те шуме постоје, уствари да су постојале. Зашто нисте отишли у Јеље, које је претрпјело велику штету у пожарима, а богами и сјечи? Вјероватно јер не знате ни гдје је.

Надамо се да ће свака од 3.000 садница које сте засадили да се прими, јесте да су посађене гдје им мјесто није, јер су их садили наши часни војници.

Министре Бошковићу никог нећете заварати да сте брижни патриота вашим рекреативним фотографијама на којима држите лопату и наводно ви садите саднице и мислите на еколошку будућност Црне Горе. Да је вама до екологије и до Црне Горе никад не би ни помислили да Сињајевину претворите у војни полигон, јер патриота чува своју државу, а не мисли како ће је разнијети аљтиљеријом због не знамо још чега, пошто кријете сваки могући документ о војном полигону. Ваш посао није да се сликате за Инстаграм него да јавности доставите све информације о вашим плановима за Сињајевину.“, закључили су.

Izvor: In4s.net

Подсјећамо да су 1998/1999. погинула 52 припадника Оружаних снага Југославије из Црне Горе и то 42 припадника Војске Југославије и 10 припадника Министарства унутрашњих послова Србије. Њих 42, од којих су 15 били младићи на одслужењу војног рока, погинули су на територији Србије, од чега 40 на Косову и Метохији

Пише: Радан Николић

Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе (Удружење) јавно захваљује Министарству одбране Републике Србије на пријему породица погинулих војника и ратних ветерана из Црне Горе уприличеном на највишем нивоу у Дому гарде на Топчидеру (Београд) поводом двадесетогодишњице од НАТО агресије на Савезну Републику Југославију.

Том приликом, министар одбране Александар Вулин је породицама погинулих војника уручио 40 споменица и тим гестом, пригодним говором и постројеним војним врхом, показао да Србија памти и слави припаднике Оружаних снага Југославије из Црне Горе који су погинули 1998/1999 године бранећи Србију и Црну Гору од удружених снага НАТО агресора, албанских терориста и оружаних снага Албаније.

Требало је ту бити и видјети колико је то значило за очеве, мајке, дјецу, супруге, браћу и другу родбину палих војника који су, послије 20 година од погибије својих најближих, у Србији добили уважавање достојно палих војника, које је изостало у онатовљеној Црној Гори.

Да Србија памти људске губитке и варварско разарање и тровање њене територеије, и не мири се са злочином који су починили НАТО и албански терористи, показали су и задивљујућа изложба „Одбрана 78“ у Музеју града Београда и поставка „Јунаци отаџбине погинули за време НАТО агресије 1999. године“ у галеријском простору Војног музеја у Балканској улици, које су обишли чланови породица палих бораца, ратни ветерани и руководство организација бораца ратова од 1990. године из Црне Горе.

Подсјећамо да су 1998/1999. погинула 52 припадника Оружаних снага Југославије из Црне Горе и то 42 припадника Војске Југославије и 10 припадника Министарства унутрашњих послова Србије. Њих 42, од којих су 15 били младићи на одслужењу војног рока, погинули су на територији Србије, од чега 40 на Косову и Метохији. У Црној Гори, обављајући војнички задатак, страдало је 10 војника Војске Југославије.

Одзивом да бране нападнуту Отаџбину, без обзира на различите околности погибије, међу којима доминирају оне херојске, сви су они заслужили признање и трајно памћење.

Додијељене споменице и спомен књига „Задња линија одбране“, чији је примјерак на пријему уручен министру Вулину, показали су да су Министарство одбране Србије и Удружење на истом патриотском и хуманом задатку који изискује даљу сарадњу.

У овом тешком времену, када НАТО душмани и њихове слуге настоје да што више удаље и конфротирају Србију и Црну Гору, а у Црној Гори српство и црногорство који су темељ Црне Горе, пријем у Србији је показао да су, упркос свему, Црна Гора и Србија и даље снажно породично увезане, што обавезује Удружење да допринесе да се те, економске, одбрамбене и друге везе ојачају у корист грађана обије државе.

Izvor: In4s.net

Ove godine je u okviru Programa oglašeno 11.613 slobodnih mjesta, od čega 7.249 iz privatnog, a 4.364 iz javnog sektora

Drugi krug prijavljivanja potencijalnih korisnika za Program stručnog osposobljavanja lica sa stečenim visokim obrazovanjem počeće sjutra i trajaće do petka.

Iz Ministarstva prosvjete su objasnili da, preko portala eUprave, korisnici koji su nakon prvog kruga elektronskog povezivanja ostali bez mjesta za stručno osposobljavanje, mogu izabrati nekog od preostalih poslodavaca.

Kako su dodali, korisnici koji su uspješno prijavljeni na Program stručnog osposobljavanja, a nijesu okončali prijavu, mogu odabrati poslodavca putem portala eUprave na stranici Programa stručnog osposobljavanja.

„Pravo na učešće u drugom krugu imaju samo već prijavljena lica, odnosno njih 242, koji u prvom krugu nijesu dobili poslodavca, odnosno koji nisu okončali prijavu“, precizirali su iz Ministarstva.

Oni će, kako su kazali, imati priliku da biraju neka od preostalih 8.696 slobodnih mjesta.

Iz Ministarstva su podsjetili da je ove godine u okviru Programa oglašeno 11.613 slobodnih mjesta od čega 7.249 iz privatnog, a 4.364 iz javnog sektora.

Izvor: Vijesti.me

U organizaciji Sekretarijata za lokalnu samoupravu organizovana je javna rasprava o Nacrtu Odluke o određivanju naziva naselja, ulica i trgova na teritoriji Opštine Herceg Novi, što je veoma značajno za stanovnike velikog broja ulica, koji nemaju adresu.

Prema riječima sekretarke za lokalnu samoupravu Vesne Samardžić, za Opštinu i građane riječ je o veoma važnoj Odluci.

– U predlogu Nacrta  je predviđeno 112 novih ulica , što može da se tokom rasprave  i proširi. Krajem avgusta, prošle godine pokrenuta je procedura.  Sekretarijat za lokalnu samoupravu je svim mjesnim zajednicama, posebno, prigradskim i na području rivijere – dostavio obavještenje da se što prije  pokrene procedura oko dodjele naziva ulicama. Mjesne zajednice su pokrenule procedure i javno pozvale građane,što je  u zavisnosti od mjesnih zajednica, trajalo tri  do četiri  mjeseca. U tom periodu  građani su  imali mogućnost da daju predloge naziva ulicama u svom kraju.  Savjetima mjesne zajednice građani su pomagali  da se napravi  predlog,  koji je išao prema Opštini. Predsjednik Opštine je formirao Komisiju o određivanju naziva naselja,   ulica i trgova. Neke predloge  trebalo je korigovati. Stav Komisije je da na teritoriji Opštine ne mogu biti dvije ulice sa istim nazivom. Takođe smo koristili  karte, a po potrebi smo izalazili na teren, navela je Samardžić.

Ona je podsjetila da  je bio izuzetno dobar  odziv mjesnih zajednica, kao  i učešće  građana  u kreiranju ovog akta. Javna rasprava koja je počela prije nekoliko dana, trajaće  do šestog decembra.

Samardžić poziva sve učesnike  da  pogledaju odluku o nazivu ulica, posebno dio,  koji  se odnosi  na njihove mjesne zajednice  i da daju javne primjedbe i sugestije,kako  bi  sačinili što kvalitetniju Odluku.

– Tokom vikenda  sam dobila neke predloge i primjedbe iz  Baošića, Đenovića . Tražili smo dopunu   iz MZ  Igalo, za naselja , a treba da se se doradi situacija i za Gomilu. Odlukom su obuhvaćene, uglavnom, mjesne zajednice: Kamenari, Bijela,  Baošić,  Đenović, Kumbor, jedna ulica u Herceg Novom,  četiri na Toploj, kompletni Podi i Sutorina. To su ulice  za sada, a očekujem ih još. Zbog nepostojanja adresa, posebno,  ukazujemo na probleme  na hercegnovskoj  rivijeri.  Zbog nepostojanja adresa, primjer je Baošića  sa preko 1.800 stanova  , od čega  5 odsto stanova, ima kućni broj a ostalo je bez adrese, kuće imaju oznaku  bb.  To stvara velike probleme građanima i turistima, koji  ne mogu da nađu navigaciju, daju adrese taksistima , a i dostava građanima stvara poteškoće.  Veoma smo zadovoljni što posao proivodimo  kraju. Bilo je nekih  komentara,  kakvi su  nazivi  a mislim da je  najvažnije da ulica dobije ime i da svaki građanin ima svoju adresu stanovanja, smatra Samardžić.

Ona ukazuje da postoji određni broj  ulica, za koje su mjesne zajednice predložile nazive po znamenitim ličnostima.

-Sve te nazive koji su predloženi ćemo posebno preko Sekretarijata za kulturu, da damo u postupak,  u skladu sa zakonom i oni će biti tretirani  kao spomen obilježje. Predlozi sa imenima znamenitih ličnosti moraće da prođu procedure,  da bi se uvrstili u Odluku, kojom je  predviđeno da tamo gdje ne postoji ulica već pješačka staza ili  stepenište –  kako bi svaka kuća i objekat dobiju adresu, dodala je  ona.

Vesna Samardžić je i predsjednica Komisije za dodjelu predloga naziva ulica. Članovi su sekretar za komunalne djelatnosti, ekologiju i energetsku efikasnost Aleksandar Kovačević, sekretar za društvene djelatnosti i sport  Darko  Klasić, Boris Seferović kao odbornik u SO, saobraćajni inženjer  Branko Prelević, kao  i Nataša Musić Potkonjak , načelnica Službe za usaglašavenje propisa.  Konačni predlog  Odluke  bi trebalo da bude pred odbornicima  na prvom skupštinskom  zasjedanju,vjerovatno  do kraja decembra.

– U saradnji sa Komunalno-stambenim preduzećem radimo na izradi digitalnih karti za svaku mjesnu zajednicu, sa određenjem ulica.  Već u januaru naredne godine počećemo sa  obilježavanjem  svih ulica i numerisanjem objekata , za što su predviđena  budžetska  sredstva.Očekujem da ćemo imena novih ulica sa kućnim   brojevima dobiti  do kraja maja, dodala  je  Samardžić. Javna rasprava  za Nacrt Odluke o određivanju naziva naselja, ulica i trgova na teritoriji opštine Herceg-Novi   počela je 22-og novembra i trajaće 15 dana, do 06. decembra.

Programom Javne rasprave je određeno da budu  organizovane u Mjesnoj zajednici Bijela 29. novembra i Mjesnoj zajednici Igalo 3. decembra – obje sa početkom u 12 časova. Završna javna rasprava biće održana 4.decembra ,  u Velikoj sali Skupštine Opštine Herceg Novi,  u 12 časova.

Sva zainteresovana pravna i fizička lica mogu javnim uvidom ostvariti učešće u postupku, svakog radnog dana od 08 do 14 časova u prostorijama Opštine Herceg Novi. Nacrt Odluke biće izložen u prostorijama Opštine Herceg Novi,  na internet stranici Opštine Herceg Novi i u kancelarijama mjesnih zajednica Кamenari, Bijela, Baošić, Đenović, Кumbor, Herceg Novi, Topla, Igalo, Sutorina i Podi.

Predloge, primjedbe, sugestije i mišljenja na utvrđeni Nacrt Odluke, zainteresovani subjekti mogu dostaviti u pisanoj formi preko Građanskog biroa Opštine Herceg Novi, mjesnih zajednica ili elektronskim putem na adresu: vesna.samardzic@hercegnovi.me

Izvor: radiohercegnovi.net