СНП

Данас је у великој сали Општине Беране одржана конференција за новинаре поводом завршетка пројекта „Једнаке могућности за све“. Пројекат је финансирао Завод за запошљавање, а спровели су га ДОО „Водовод и канализација“ и Општина Беране.

Координаторка пројекта Маријана Марјановић говорила је на конференцији овим поводом гдје је истакла да је пројекат реализован у склопу професионалне рехабилитације и активне политике запошљавања лица са инвалидитетом, као и да је имао за циљ унапређење положаја ОСИ и њихово укључивање у све области друштва на равноправној основи.

„Највећи успјех овог пројекта јесте што ће бити запослено више особа него што је планирано на почетку.  Током трајања пројекта обучено је шест лица за занимања административног радника и водоинсталатера. Њих четворо је ангажовано на период од шест мјесеци у Општини и Водоводу.  План је да се за њих троје, продужи уговор“, рекла је Марјановић и додала да то значи радно ангажовање једне особе више са инвалидитетом захваљујући овом пројекту.

„Морам напоменути да су предсједник општине Драгослав Шћекић и директор Водовода Вуко Тодоровић, који данас нису ту са нама из оправданих разлога, препознали важност овог пројекта и подржали га на прави начин, јер се њиховим остварењем спроводи програм подршке локалне управе особама са инвалидитетом“, навела је она и споменула да је асистент на пројекту била Лидија Обадовић.

Према ријечима помоћнице у општинском Секретаријату за пројекте и инвестиције Маје Пешић, Општина Беране учествује у програму запошљавања особа са инвалидитетом годинама уназад и до сада је успјешно реализовано укупно пет пројеката.

У склопу овог програма, у оквиру пројеката „Будимо креативни“ и данашњег „Једнаке могућности за све“, како је навела у наставку, запослено је пет особа са инвалидитетом, док ће по завршетку пројекта „Цјеложивтно учење“ бити запослене још двије особе.

„Захваљујући пројекту „Будимо креативни“, који је реализован прошле године, преко пута зграде Општине је отворена сувенирница и запослена су два лица. У току су активности на рeализацији пројекта „Цјеложивотно учење“ у који је укључено четрнаест особа са инвалидитетом.  Од стране лиценциране установе, а то је у овом случају Средња стручна школа, њих десет се обучава за програм сервисирања рачунара, а четворо за рад у сувенирници и социјалном предузећу, које је партнер Општини и на неколико других пројeката“, објаснила је Пешић.

Она је истакла да је Општина Беране врло успјешна у реализацији овакве врсте пројеката и да је препозната као поуздан партнер, како од стране Завода за запошљавање, тако и од стране фондова Европске уније и других међународних донаторских фондова.

Из предузећа Водовод и канализација су истакли да су задовољни резултатима пројекта „Једнаке могућности за све“ из разлога што су обучени профили који су њима потребни.

„Спремни смо да и даље пружамо пуну подршку запошљавању особа са инвалидитетом на равноправној основи примјеном политике пружања једнаких могућности“.

Пројекат „Једнаке могућности за све“ је трајао дванаест мјесеци, а његова вриједност је 44.761,77 евра, од чега ЗЗЗЦГ учествује са 42.523,68 евра или 95%. Финансијски допринос подносиоца пројекта, односно ДОО “Водовод и канализација” – Беране је 2.238,09 евра.

Izvor: Berane.me

U Plužinama je, avgusta ove godine otvoren monumentalni restoran Sočica, prava domaćinska kuća za sve koji žele da predahnu u ljepoti u sred ljepote, da uživaju u miru i tišini ispod krošnje starog oraha, na imanju tik iznad jezera, u ambijentu gazdinske kuće i s trpezom koja prezentuje originalne ukuse tog podneblja. Restoran Sočica je mjesto koje će definitivno biti uzor ugostiteljima na sjeveru ali i širom Crne Gore, a kojim bi se ponosili i najpopularniji svjetski planinski centri.

Piva: oaza istinski čiste prirode i iskrenog života
Piva i „otkrivanje“ njene čudesne ljepote aktuelizovano je tek nekoliko posljednjih godina čak i od strane građana malene Crne Gore koji se nijesu mogli čudu načudit kad bi prvi put zašli ovim krajem, do turista iz cijelog svijeta koji pomno tragaju za rijetkim oazama istinski čiste prirode i iskrenog života. Kao magična lokacija ukazao im se ovaj kraj, kao brižno čuvano i očuvano blago. 
I kad pomislite da ste vidjeli i obišli sve ljepote Crne Gore, i da nema neotkrivenih tajni i da su se sve prirodne ljepote ukazale ljudskom oku, dođete u Pivu i vidite koliko nijeste vidjeli. Naravno sve ovo se odnosi na ljude koji nijesu Pivljani, jer Pivljani su oduvijek bili ponosni na svoj kraj, svoje porijeklo i ljepotu svoje kolijevke đe god da su se rasuli po svijetu. Posljednjih godina ovaj dio Crne Gore se ukazuje u svojoj snazi i moći prirode, i oni koji dožive samo neki djelić ovog kraja ne kriju oduševljenje i želju da otkriju više, a Piva je mudra, poput njenih Pivljana, pa je sačuvala ono što danas nema cijenu, prirodu netaknutu i živu, kojom teče Tara, i brza rijeka Piva, malo prava malo kriva pa se skriva… Prirodu u kojoj je bezbroj izvora žive vode i vrela, i najljepših sela u kojima žive vrijedni gorštaci što vas u kuću pozivaju kao najmilijeg gosta iako ne znaju ni otkuda ste ni ko ste. Naiđe putnik namjernik, u kuću ga pozovu i ugoste neznance a već kad odlaze rastaju se kao prijatelji.
Danas gosti pristižu u Pivu, sve ih je više, i vrlo ozbiljni gosti. A te goste treba dočekati kako tradicija u Pivi nalaže, i kako se u Pivi od pamtivijeka radilo: domaćinski i sa svim što vrijedne ruke gorštaka i seoskih domaćica privrijede i stvore. Piva je mapirana na turističkim kartama, a osim neprevaziđene ljepote turistima treba pružiti sve ugođaje, a to podrazumijeva niz infrastrukturnih, uslužnih i drugih segmenata neophodnih tom kraju u ubrzanom turističkom razvoju koji je evidentno krenuo. Nova ulaganja su znak da su ozbiljni investitori svjesni potencijala ovog kraja. Prvi su ipak porijeklom Pivljani. Vizija razvoja ovog kraja nije vizija, no izvjesna budućnost a to je pokazalo ovo ljeto u Pivi, kada su bili najbrojniji turisti upravo iz zemalja za koje se na svjetskom tržištu turizma naročito trudimo da ih privučemo u Crnu Goru. Oni su bili privučeni Pivom.

Ime restorana SOČICA ukazuje na znamenitog Pivljanina vojvodu Lazara Sočicu čiji je život bio dramatična lična ali i značajna istorijska priča velikog junaka, no i najbogatijeg Pivljanina i Crnogorca u vrijeme Kralja Nikole koji ga i prozva Munjica zbog nevjerovatne hrabrosti, brzine, okretnosti i snage ali i britkosti uma….

---

Nove snage turizma opravdavaju optimizam
Upravo je restoran Sočica novi objekat od izuzetnog značaja za turizam Pive koji će povući nogu preko praga mnogim koji će se na njega ugledati. Uz njega, to će izvjesno učiniti i hotel koji će graditi porodica Bogdanović. Nadam se da je to samo početak takvih ulaganja. Uz svo poštovanje začetnika turističkih djelatnosti u Pivi koji su tu turističku istoriju započeli, vjerujem da će nove snage ujedinjeno značajno pokrenuti ovaj kraj.
I da se našalim, Momčilo Bajagić, čiji je otac iz sela Zukva u Pivi, pjeva „na skriveno te vodim mjesto“ pjevajući tad Crnoj Gori cijeloj, sad može samo o Pivi još tako da pjeva.

Kosa Blagojević

Treba znati i poznavati Pivu pa stvoriti nešto čime će se ona zoriti pred svijetom
Poznajući istoriju, tradiciju, osobenosti Pive, potencijale prirodnih ljepota i njene magične moći, ugostiteljskim iskustvom od skoro dvije decenije, i uspjesima u toj oblasti koje su zabilježili suvlasnici čuvenih podgoričkih restorana Per sempre i MEAT, odlučili su da otvore restoran Sočicu. Otvaranje trećeg restorana je bio poseban izazov, potpuno novi koncept i sasvim drugačija ugostiteljska priča od ova dva koji su, kako znamo inače, potpuno različite ugostiteljske priče. Ozbiljan pristup i planiranje su rezultirali monumentalnim objektom izgrađenim u stilu stare crnogorske graditeljske tradicije, dominacija kamena i drveta, i potpune saglasnosti sa okolinom i tradicijom. Objekat ne dominira prostorom, već se prirodno uklapa u pejzažnu arhitekturu čiji je arhitekta Gospođa Priroda, i davno, davno neki ljudi koji su tu živjeli… Prilikom građevinskih radova na restoranu ni jedno postojeće drvo nije posječeno, pravljeni su ustupci koji su zahtijevali napore u prilagođavanju gradnje s ciljem očuvanja života drveća. Odgovoran odnos i ulaganje u zaštitu životne okoline su dodatni plus objektu koji samom pojavom plijeni. Gorostasan restoran se sasvim uklapa u svoj prirodni okoliš. Projekat potpisuje arhitekta Ivan Milošević.

---

Gostoprimstvo i nenametljiva no urođena ljubaznost su osobine koje se najviše cijene kod ugostiteljskog kadra. U restoranu Sočica goste dočekuje domaćica restorana Kosa Blagojević. Ona je prekaljeni poznavalac ugostiteljstva sa urođenom blagorodnom komunikacijom. Već se zahvaljujući gostima pročulo Kosino gostoprimstvo i melemna komunikacija. I na mene je ostavila takav utisak, i rekla bih da ona jeste tanana duša ovog restorana.

---

Restoran u unutrašnjosti na prvom nivou i na dvjema spoljnjim kaskadnim terasama ima ukupni kapacitet od 125 mjesta. Unutrašnjost restorana je čist folklor: stolice – stolovače, na njima tkane vunene stoličarke, zidovi kameni, drvene grede, kamin i atipično osvjetljenje, svjetiljke koje nijesu ruralni momenat a koje su se fantastično uklopile u cijeli ambijent konobe kao duh novog doba koji se sjedini sa prošlošću.
Utisak je da ovoliki objekat može imati kapacitet 500 mjesta što i jeste realno, jer je restoran ustvari idealan mini resort. Nevjerovatno, ali istinito, nije se vodilo računa o pompeznosti kapaciteta, sve je podređeno ugođaju gostiju, i kad je potpuno pun restoran nema utiska gužve – gost ima privatan prostor za uživanje bez obzira na broj prisutnih… Treba znati i poznavati Pivu pa stvoriti nešto čime će se ona „zoriti“ pred svijetom. Treba znati i poznavati ugostiteljstvo i gastronomiju i imati kredibilitet koji dokazano imaju vlasnici restorana Per sempre i Meat-a da se zna da je Sočica kad je oni „potpisuju“ u startu favorit restoran na sjeveru. Treba znati graditi kao kompanija Fidija da bi se vaskrslo i primijenilo nekadašnje neimarsko graditeljstvo u savremenom dobu.

Restoran Sočica temelji gastronomsku i etno baštinu Pive prezentirajući znalački spravljena jela od autohtonih i svježih namirnica tog kraja. Nastoje kroz jelovnik ispričati priču o gastronomskoj kulturi tog podneblja s posebnim naglaskom na poštovanje tradicije i pripadnosti prostornom ambijentu

---

Graditeljska, etno i gastronomska baština Pive
Restoran Sočica temelji gastronomsku i etno baštinu Pive prezentirajući znalački spravljena jela od autohtonih i svježih namirnica tog kraja. Nastoje kroz jelovnik ispričati priču o gastronomskoj kulturi tog podneblja s posebnim naglaskom na poštovanje tradicije i pripadnosti prostornom ambijentu.
I zaista, kada vam na sto dolaze raskošna nacionalna jela: jagnjetina i teletina ispod sača, zavodljivi i slasni cicvara i kačamak, pečen krompir „na pola“ pa ga namažete pivskim skorupom, i pridružite mu mladi sir… od pogleda na tu hranu ide „voda na usta“. Gorštačka snaga Pivljana je u njihovom DNK koji je formirala lijepa ali zimi surova priroda, i hrana, zdrava, ukusna ali jaka, taman onakva kakvu planinski vazduh traži. Na toj ariji svima nam apetit raste i sve je tamo slatko i najslađe… Pa ko voli meso u meniju restorana neka čita i bira: jagnjetina kuvana, jagnjeći pikljevi u kajmaku, jagnjeća džigerica, teleći ribić… te gurmanima omiljeni specijaliteti – teleći obrazi i ovčiji košet. Pa osim mesa koje je uvijek u ovom kraju imalo prioritet u ishrani, na meniju je i čuvena pivska pastrmka i planinski gastro klasici kao što su domaće pite, popara, priganice… Ne propustite jela sa pečurkama – smrčkom iz okolnih šuma… Mislilo se i na goste koji imaju posebne režime ishrane, pa meni zadovoljava i zahtjeve vegetarijanaca, vegana, mlađe populacije…
Meso se nabavlja od stočara iz okolnih sela, i sve ostale namirnice su iz seoskih domaćinstava Pive, sirevi ovčiji, kravlji, kajmak i skorup… I rakije su domaće, najpopularnije su pivska šljiva i kruška koje su pretežno sa visokim stepenom alkohola, ali pitke i napravljene po starim recepturama pa domaćini kad nude svojom rakijom, govore da to nije piće nego lijek. Kao desert preporučujemo palačinke „Munjica“ (naziv ima istorijsku poveznicu sa nadimkom koji je Kralj Nikola dao vojvodi Lazaru Sočica). Te palačinke su junačka kombinacija: sa orasima, domaćim medom, bijelim vinom, suvim šljivama… moćna kombinacija, reklo bi se u skladu sa nazivom.
Restoran gabarita kakav je Sočica značajno čini korist svojim sistemom rada cijeloj zajednici, osim što se zapošljava radna snaga iz Plužina i okolnih mjesta, otkupljuju se na kućnom pragu domaći proizvodi lokalnih proizvođača – obostrana korist i sadejstvo zajednice.
Jedan je cilj, obogaćivanje turističke ponude i jasnije i vidljivije brendiranje Pive u budućnosti.
Bili smo posljednjeg dana oktobra u Sočici zagrljenoj šumom, terase su se sunčale nad jezerom, na nezapamćeno toplom oktobarskom Suncu smo uživali u pogledu i nekom miru i spokoju koji je neopisiv. Povremeno bi opijajući mir poremetilo krckanje oraha koji opadaju na terasi. I ne ide vam se niđe odatle. Iako je bio kraj oktobra, terasa Sočice je bila puna gostiju, a po mojoj procjeni prema jezicima koje sam čula, čini mi se da su bili skoro svi stranci…  Slika koja puni srce.

Izvor: caffemontenegro.me

„Нико у бучнијем веку није говорио тише, а чуо се даље“

Живот је живео као да ће му сваки дан бити судњи и говорио као да ће му свака реч бити последња. Нико у бучнијем веку није говорио тише, а чуо се даље. Нико није говорио мање, а да је рекао више. Нико није лакше ходио земљом, а да је оставио дубље трагове

Данас се навршава десет година од смрти најомиљенијег у народу, патријарха српског Павла.

Данас ће у Манастиру Раковица гдје је сахрањен и Кућинци, селу у Славонији у коме је рођен бити служене литургије.

Дан раније у Кучинцима освештана је обновљена црква Светих апостола Петра и Павла у којој је патријарх Павле крштен.

Храм Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима подигнут је пре 270 година и тај јубилеј , као и 800 година аутокефалности СПЦ биће обележени у епископији пакрачко-славонској дводневним скуповима.

Матија Бећковић о патријарху

,,Живот је живео као да ће му сваки дан бити судњи и говорио као да ће му свака реч бити последња. Нико у бучнијем веку није говорио тише, а чуо се даље. Нико није говорио мање, а да је рекао више. Нико није лакше ходио земљом, а да је оставио дубље трагове. Нико није био мањег раста, а да се видео са веће даљине. Отуда ни више људи, ни веће тишине на Његовом погребу!“

Патријарх Павле који је у народу омиљен због скромности и истинољубивости, био је 44. српски патријарх и преминуо је у 95. години 15. новембра 2009. године. На дан сахране, су на путу од Саборне цркве гдје је тијело било изложено до порте манастира Раковица испратиле стотине хиљада вјерног народа.

Епископ Павле, рођен као Гојко Стојчевић, именован је за 44. српског патријарха почетком децембра 1990. године, чиме је на трону Светог Саве наследио патријарха Германа.

Патријарх Павле бавио се и научним радом, међу објављеним делима су „Монографија о манастиру Девич“, беседа „Живот по Јевандељу“ и „Молитве и молбе“.

У његово време основана је Академија СПЦ за уметност и конзервацију, враћена је веронаука у школе, а Богословски факултет у окриље Универзитета.

Његова лична библиотека припала је фонду Библиотеке српске патријаршије, има статус културног добра и чува се у конаку манастира Светог архангела Михаила у Раковици.

Рођен је 11. септембра 1914. у селу Кућанци, Доњи Михољац, у породици земљорадника. У родном месту у Славонији завршио је основну школу, а нижу гимназију у Тузли.

У Шестој мушкој гимназији у Београду коју је похађао ванредно да би могао да упоредо упише и Медицински факултет, положио је испит зрелости.

Шесторазредну богословију завршио је у Сарајеву 1936, а Богословски факултет у Београду, где је претходно завршио и две године Медицинског факултета.

Други светски рат затекао га је на одслужењу војног рока, а као избеглица налазио се у манастиру Света Тројица у Овчару и Бањи Ковиљаци од 1944. као вероучитељ за децу у избеглиштву.

Одатле је из здравствених разлога отишао у манастир Вујан, у селу Прислоница, између Чацка и Горњег Милановца, где је остао до 1945. и одлучио да се посвети монашком животу.

Замонашио се у манастиру Благовештење у Овчарско-Кабларској клисури.Службовање у Епархији рашко-призренској посветио је и обнови цркава и манастира а посебно монашког живота.

Богословски факултет доделио му је звање почасног доктора богословља.

И у Лепосавићу биће одржана литургија поводом упокојења патријарха Павла

Izvor: In4s.net

„Ову активност ћемо наставити и убудуће да спроводимо, као и многе друге које Општина Беране реализује, а све са циљем да се унаприједи пољопривредна производња“, казао је, овим поводом, ресорни секретар за пољопривреду Божо Премовић.

Општина Беране је посредством  Секретаријата за пољопривреду, туризам и водопривреду спровела акцију бесплатне додјеле садница воћа пољопривредним произвођачима – воћарима са подручја општине.

„Сходно мјери из Агробуџета за 2019. годину Општине Беране – мјера 4, подршка подизању производних воћних засада (4.1. регресирање садница воћа- шљиве), извршена је набавка 10 хиљада садница од чега је седам хиљада садница шљиве – сорта “Чачанска родна“, хиљаду јабуке – сорта ,,Јонаголд“, хиљаду крушке – сорта ,,Виљамовка“, 500 садница трешње – сорта ,,Стела“  и 500 садница вишње – сорта ,,Шумадинка“, од изабраног понуђача са тендера ДОО „Агро кућа “ – Беране“, објаснио је ресорни секретрат Божо Премовић.

Пољопривредни произвођачи – воћари су у периоду од 21. до 30. октобра подносили захтјеве овом Секретаријату за остварење права на регресирање воћних садница.

„У том периоду је пристигло 409 захтјева за остварење права на бесплатне саднице воћа. Интересовање је било на завидном нивоу као и претходних година, подијељено је 10 хиљада садница“, казао је он.

Саднице су стигле 6. новембра, а расподјела је била 8. и 9. новембра у просторијама новог Ватрогасног дома.

„Ова мјера је наишла на позитивну реакцију међу пољопривредним произвођачима, а уједно представља и наставак шире акције која се годинама спроводи у циљу ревитализације постојећих и подизању нових комерцијалних засада воћњака“, закључује Премовић на крају.

Izvor: Berane.me